EVO KOLIKO TAČNO GODINA TREBA DA RADITE ZA STAN U BEOGRADU: Ako biste da ga kupite samo od plate i to cele

EPA/Havier Ethezarreta

BEOGRAD - Da biste kupili nekretninu u Beogradu, sa prosečnom platom morate da radite skoro 20 godina i da mesečno odvajate celu platu.

Rezultati istraživanja pokazuju da je naša prestonica u rangu sa svetskim metropolama, a stručnjaci se slažu da su cene odavno postale nerealne.

Imajući u vidu da su cene kvadrata poslednjih tri godine znatno skočile, a naročito u Beogradu, kupovina stana za građane sa prosečnim primanjima postala je je skoro nemoguća.

Na primer, ako je cena nekretnine 200.000 evra, a kupac godišnje zarađuje 50.000 evra, PIR bi iznosio 4 (200.000/50.000). To znači da bi kupac trebalo da radi 4 godine i odvajati celokupnu zaradu da bi mogao da kupi tu nekretninu. Međutim, imajući u vidu prosečna primanja, za kupovinu stana u Beogradu je potrebno raditi čak 19,6 godina, pokazuju rezultati istraživanja "Senzal capitala".

Price-to-income ratio (PIR) je finansijski pokazatelj koji se koristi za procenu tržišne vrednosti nekretnina u odnosu na primanja kupaca. Ovaj pokazatelj se izračunava deljenjem cene nekretnine sa godišnjim primanjima kupca.

Tržište "prenaduvano"

U istraživanju se navodi da ukolliko je PIR visok, to može značiti da je tržište nekretnina prenaduvano i da bi cene mogle pasti u budućnosti, što je u Srbiji pod velikim znakom pitanja zbog različitih faktora.

- Beograd je izuzetak jer čak 80 odsto nekretnina se kupuje kešom, dok samo 20 odsto kroz kredit. To nam govori da se nekretnine u Beogradu smatraju investicijom što je još jedan dokaz koliko smo finansijski nepismeno stanovništvo. Sa razvojem kulture investiranje, vremenom će se i shvatiti da postoje bolje alternative od betonizacije kapitala - navodi Mihajlo Đurđević, analitičar.

Da su cene kvadrata odavno postale nerealne u našoj zemlji, mišljenja je Milić Đoković, procenitelj i stručnjak za nekretnine. Ipak, smatra da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu.

- Stan je kapitalna stvar, i ne može se kupiti od prosečne plate, već čovek mora da ima i druga primanja, da radi više poslova, kao što je slučaj sa mnogim našim građanima. Cene kvadrata odavno nisu realne u poređenju sa prosečnim primanjima, ali ne prate one platu već tržište. Dokle god tržište to može da podnese, nema govora da će cene pasti - kaže Đoković za "Blic Biznis".

On objašnjava da ni u regionu nije mnogo bolja situacija na tržištu nekretnina, i da se ceo Balkan suočava sa cenama stanova koje znatno premašuju životni standard.

"Cene bi trebalo da budu upola manje"

Dejan Milenković, izvođač radova i investitor smatra da bi cene prosečnog kvadrata trebalo da budu upola manje, u poređenju sa trenutnim životnim standardom. Kupovina za gotovinu je kaže najisplativija ali samo za one koji ušteđevinu već imaju.

- Cene kvadrata ne da nisu realne, već bi trebalo da budu upola manje. Još ako se stan uzima na kredit, sa rastom kamata to posle 20 godina izađe duplo više. Tako da je svakako najbolje kupiti za gotovinu, ali nemoguće je taj iznos skupiti od prosečne plate - kaže Milenković.

Zbog nepredvidivosti cena nekretnina na domaćem tržištu veliki broj investitora odlaže početak novih projekata. Broj građevinskih dozvola pada, i to može doprineti daljem blagom porastu cena u narednih godinu dana, kažu u agencijama za nekretnine. Uprkos tome, poslednji izveštaj portala nekretnine.rs pokazuje da prosečne cene kvadrata idu i dalje uzlaznom putanjom, a blagi pad na jednoj novosadskoj opštini, stručnjaci ne vide kao signal smirivanja odavno uzburkanog tržišta.

Najeftiniji kvadrat trenutno je u okolini Beograda na opštini Mirijevo, 1.789 evra.

Kurir.rs/Blic

TAGOVI