Centralne banke zemalja evrozone ne očekuju smanjenja kamatnih stopa ove godine, pa stručnjaci Erste Grupe očekuju još jedno povećanje kamatne stope Evropske centralne banke za 50 baznih poena u martu i za 25 baznih poena u maju.
Inflacija u evrozoni najvećim delom dolazi direktno sa strane ponude. Nestašice, kao kasnu posledicu pandemije, pratio je snažan porast cena energenata i hrane, intenziviran ratom u Ukrajini.
Više kamatne stope protiv toga nemaju puno efekta, međutim, istovremeno su se povećali inflatorni pritisci kako su kompanije sve više prenosile veće troškove.
Evropska centralna banka treba da drži te trendove pod kontrolom i da spreči da viša inflatorna očekivanja postanu norma, a način da se to postigne jeste da se uspori ekonomija, preko strože monetarne politike, navodi se u analizi.
U evrozoni gotovo dve trećine inflacije potiču od cena energenata i hrane.
Premda su veleprodajne cene u obe oblasti već opale, u određenim slučajevima znatno, to se dosad jedva prenelo na potrošačke cene, što nije neobično kada je reč o hrani.
Teže je proceniti transmisiju veleprodajnih cena energenata na domaćinstva.
Veleprodajne cene gasa i električne energije u evrozoni su u međuvremenu opale ispod nivoa od pre godinu dana.
To znači da se može predvideti opadanje godišnjih povećanja cena, koja su nedavno iznosila više od 50 odsto u oblasti snabdevanja domaćinstava energijom.
U toku 2023. godine energenti, kao i hrana, trebalo bi da sve manje doprinose inflaciji. Energenti i hrana samim tim predstavljaju deo inflacije kod kojeg se ne postavlja pitanje da li će doći do pada, već samo kada će se to dogoditi.
Faktor koji je najteže utvrditi – kako će se kretati ukupni prihodi u ekonomiji, a to uključuje ne samo zarade zaposlenih, već i prihode samozaposlenih i dobit preduzeća.
Istraživači Erste Grupe trenutno ne vide veliki rizik da će zarade zaposlenih podstaći rast inflacije, dodaje se u saopštenju.
Kurir.rs/Fonet