Tehnološki startapi popunjavaju rupu ili rešavaju realne probleme s kojima se kao individue ili kompanije suočavamo. Ali ostaje pitanje kako prepoznati kvalitetan startap i kako znati u koji uložiti. Takođe se osvrćemo na Srbiju u kontekstu tehnoloških inovacija i investicija i pravimo poređenje s regionom. A kakve sve ovo veze ima sa kriptom i blokčejnom? S porastom popularnosti kripta raste i broj kripto startapa koji žele da se probiju i budu sledeći bitkoin. S tim na umu, pitali smo Jana za savet svim startapima na temu kako pridobiti investicije i investitore. Pogledajte epizodu da čujete šta je sve imao da kaže.
Ko može bolji savet da da onima koji počinju da se bave tehnološkim startapima od stručnjaka koji u njih ulaže? Zato je naš sagovornik Jan Kobler, partner u kompaniji South Central Ventures, regionalnom fondu rizičnog kapitala koji ulaže u tehnološke startape u Srbiji i regionu.
Kada je reč o nekoj definiciji koncepta tehnoloških startapa, on navodi da je obično reč o grupi ljudi koji su uvideli da na tržištu postoji potreba za nekim proizvodom ili servisom koji možda već postoji, ali nije efikasan, preskup je ili dugo traje.
- Oni prepoznaju da mogu da digitalizuju određene procese softverom, hardverom ili njihovom kombinacijom.
On navodi da postoji više različitih izvora kapitala koji investiraju u rane faze tehnoloških startapa.
Postoje i grantovi koje konkretno u Srbiji daje Fond za inovacionu delatnost. Mislim da je Fond dobra polazna tačka za mlade preduzetnike. Tu mogu da dobiju osnovni set informacija na osnovu kojih će krenuti dalje. Takođe, postoje i tzv. biznis anđeli, pojedinci koji investiraju svoj kapital. Mi dolazimo malo kasnije, kada je proizvod gotov i vidimo da radi, pa je i rizik smanjen. Sarađujemo uglavnom s kompanijama koje imaju globalnu ambiciju. Kako se možemo edukovati o ovoj temi?
Upitan gde je Srbija u pogledu inovacija među zemljama regiona, Kobler podseća da je IT zajednica u Srbiji počela da se razvija još početkom 2000.
- To su bile kompanije koje su se bavile uslugama i sarađivale s globalnim sistemima, tako da su stekle mnogo znanja kako se prave proizvodi, kako se vode procesi u većim sistemima ili donose odluke. To je bila baza koja je stvorila preduslove za ovakvo tržište. Sada postoji i veliki broj kompanija koje prave sopstvene proizvode. U regionu je toga bilo manje, ali je bilo možda više kapitala, za razliku od Srbije.
Kada je reč o kompaniji u kojoj je partner, on ističe da su svesno odlučivali da investiraju u kompanije u različitim industrijama koje rade neki softverski proizvod – alate koji digitalizuju i uvode pametnu automatizaciju u određene procese kod klijenata.
Mnogi se plaše da će im neko ukrasti ideju, pa je kriju, a šta Jan kaže o tome:
- Savetovao bih svakom ko želi da razvija svoj digitalni proizvod da posećuje konferencije gde se okupljaju ti ljudi. Mladi se često zatvore u sobu i rade na nečemu danima, mesecima, razvijaju svoj proizvod, a zaborave da pričaju s potencijalnim klijentima i da razmenjuju iskustva. Onda taj softver često nema mnogo dodirnih tačaka s realnim problemima. Savetovao bih im da razgovaraju sa što više ljudi, mi smo uvek otvoreni za savet, uputstvo, usmerenje.
Projekat "Lančana reakcija" sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu, koji je pokrenula Vlada Republike Srbije
Promo