Kako HRANA utiče na nacionlanu BEZBEDNOST i zašto na duplo više oranica Srbija ZARADI 20 PUTA MANJE od Holandije? (FOTO)

Profimedia

U uslovima energetske krize i rastuće inflacije a posebno visokih cena hrane, poljoprivreda je postala važan element nacionalne bezbednosti, poručili su poslovni lideri iz Srbije i regiona koji smatraju i da su digitalizacija kao i briga o zaposlenima glavni resursi sa kojima se mogu prebroditi ova turbulentna vremena.

- Globalno potrebe za hranom rastu brže od stope rasta populacije, što stvara pritisak na povećanje produktivnosti agri-food sektora, ali na održiv način uz brigu o prirodnim resursima. Ako na to dodamo aktuelna geopolitička dešavanja, ne čudi što je poljoprivreda postala važan element nacionalne bezbednosti i što se food security strategije formulišu u pravcu samodovoljnosti i smanjenja zavisnosti od uvoza hrane - ukazao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Grupe na Forumu menadžera u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM).

Srpska asocijacija menadžera 
Mihailo Jankovićfoto: Srpska asocijacija menadžera

On je istakao da je glad na globalnom nivou konstantno u porastu od 2015. godine, pri čemu je 2021. bilo čak 828 miliona gladnih u svetu, dok je s druge strane prisutan i paradoks da se globolno proizvodi duplo više kalorija po čoveku nego što mu je potrebno.

Istovremeno u svetskoj industriji hrane su se trendovi okrenuli ka zdravoj i odgovornoj ishrani, što je izrodilo i takozvane skupe trendove.

- Hrana je postala skuplja i manje dostupna čemu doprinose trendovi zdrave i organske ishrane, veganstvo, fokus na lokalne proizvođače, kao i na ambalažu - rekao je Janković.

Agri-food trendovi

- Zdrava i organska hrana

- Veganstvo

- Biljni proteini kao alternativni izvor proteina

- Briga o poreklu hrane, načinu proizvodnje, kvalitetu i bezbednosti

- Održivost, uticaj na prirodnu sredinu

- Lokani dobavljači

- Eko-ambalaža

Osvrnuvši se na situaciju u srpskoj poljoprivredi, Jovanović je istakao da iako je učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije visokih 6 do 6,3 odsto, prosečna stopa rasta BDV-a je samo 1,3 odsto godišnje u poslednjoj deceniji.

Takođe je, ističe, nepovojna struktura srpske poljoprivrede sa dominantnom biljnom proizvodnjom (75,1%), dok stočarska proizvodnja (22,5%) drastično opada. Tako je u odnosu na 2011. godinu broj goveda manji za 8,9 odsto, a svinja za čak 14,6 odsto.

Zoran Petrović Bolje biti dužnik, nego kreditor

Zoran Petrovićfoto: Srpske asocijacije menadžera

Osvrnuvši se na rast inflacije i time obezvređivanje novca predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović ocenio je "da smo ponovo u vremenima kada je bolje biti dužnik, nego kreditor". Petrović je istakao da je poslovnoj klimi najveći izazov inflacija jer su očekivanja za kraj godine u zoni evra 8%, sledeće godine 6%, a tek 2024. godine se očekuje stabilizacija.

- Očekivanja su i da će rasti kamatne stope, čiji vrhunac će biti u narednoj godini - naveo je on uz opasku da prema njegovim rečima, kako bi se pobedila stopa inflacije na dugi rok, nekada je jedino rešenje da zemlja uđe u usporavanje, recesiju, što onda povlači i rast nezaposlenosti.

On je zaključio da s obzirom na raspoložive poljoprivredne kapacitete Srbija ima veliki potencijal za razvoj uz primenu digitalizacije i precizne poljoprivrede, navodeći poređenja sa Holodijom koja iako ima skoro duplo manje obradive površine od Srbije, ali na poljoprivredi zarađuje čak 20 puta više nego naša zemlja.

Kurir Foto 
foto: Kurir Foto

Emil Tedeski, predsednik Atlantick grupe, kao i Živko Mukaetov, generalni direktor "Alkaloida" istakli su da se u ovim kriznim vremenima ne smeju zaboraviti teljne vrednosti, a to su pre svega ljudi.

- Ljudi su uz prirodna bogatstva, jedini nezamenljivi resurs svake kompanije i da u svakoj krizi treba sačuvati i ljudskost i održivost poslovnog sistema - poručili su oni.

Dragoljub Damljanović Cena struje kroji kronkurentnost privrede

Dragoljub Damljanovićfoto: Srpske asocijacije menadžera

Dragoljub Damljanović, predsednik SAM i direktor Razvojnog centra, Schneider Electric osvrnuo se na važnost ozbebeđivanja stabilnog snabdevanja strujom, a čija je cena od 2021. u porastu.

- Ove godine smo se susreli sa izazovima kao što su suša, te zbog niskog nivoa reka, hidroelektrane nisu mogle da rade koliko je bilo potrebno. To je rezultiralo porastom cene i uticalo na firme, koje su se našle u novim izazovima, i zbog visoke cene gasa i globalne geopolitičke krize. Potrebno je da države obezbede odmah upotrebljive, stabilne izvore energije, kako bi naša industrija ostala konkurentna - rekao je on.

Sa njima se složio i Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija. - Kompanije ne smeju da zaborave na svoje zaposlene, jer će prilagođavanje promenama biti lakše ukoliko su vaši zaposleni uz vas kao jak tim - ocenio je on i istakao da je digitalizacija srce našeg ekonomskog razvoja i opstanka, a uporedo sa tim važan faktor i sajber bezbednost.

Kurir.rs/ Iva Ogarević

Bonus video:

This browser does not support the video element.

02:14
VODEĆE SVETSKE FIRME ZATVARAJU FABRIKE: Oseća se ekonomska kriza zbog Ukrajine Izvor: Kurir televizija