PROF. DR JASMINA GAČIĆ: Kao pojedinci i društvo još smo izuzetno ranjivi
Pored procene rizika, plan smanjenja rizika od katastrofa od izuzetnog je značaja, kaže prof. dr Jasmina Gačić
Efikasno upravljanje rizicima podrazumeva pre svega njihovo razumevanje. To znači da svi koji analiziraju procenjuju rizike i planiraju da upravljaju njima moraju da shvate njegovu dvoznačnost.
Šta u svemu tome podrazumeva rizik pojasnila je prof. dr Jasmina Gačić sa Fakulteta bezbednosti, ističući da je reč o izloženosti komponenata zajednice određenoj opasnosti, ali i verovatnoću pojavljivanja brojnih posledica.
- Ove dve komponente - izloženost, a naročito posledice upozoravaju nas da još važnija aktivnost od upravljanja rizicima jeste smanjenje rizika od katastrofa. Ova aktivnost kao preventivna je u međunarodnim dokumentima i u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. određena kao politika koja se vodi u cilju sprečavanja novih i smanjenja postojećih rizika. To se čini kroz implementaciju integrisanih ekonomskih, socijalnih, edukativnih, normativnih, zdravstvenih, kulturnih, tehnoloških, političkih i institucionalnih mera. Njima se jača pripremljenost zajednice za odgovor i ublažavanje posledica od nastalih katastrofa. Zato je, pored procene rizika, plan smanjenja rizika od katastrofa od izuzetnog značaja.
Kako da izgradimo zajednice koje su otpornije na katastrofe kroz procec obnove?
- Jedna od najvažnijih aktivnosti na preventivnom smanjenju rizika i njihovih posledica je izgradnja kapaciteta i otpornosti društva na rizike i katastrofe. Obnova se kao proces ne sme posmatrati samo kroz prizmu finansijske pomoći zajednici u cilju jačanja otpornosti. Ključna komponenta u tom procesu je obnova kroz obrazovanje i obuka među ugroženom populacijom, ali i u društvu uopšte, na koje je potrebno staviti poseban akcenat kroz planiranje i osmišljavanje sveobuhvatnih obrazovnih programa.
Koje pouke smo izvukli u situacijama najvećih opasnosti - zemljotresa, poplava, klizišta, požara?
- Osnovna pouka je da smo kao pojedinci i društvo još uvek izuzetno ranjivi. Zato je važno da shvatimo da su elementi održive otpornosti stalna procena rizika, unapređenje sistema ranog upozoravanja, podrška donosioca odluka, dugoročno ulaganje u oblast smanjenja rizika, planiranje i sprovođenje mera prevencije, kao i međunarodna saradnja.
Kako se upravlja rizikom u vanrednim situacijama?
- U upravljanju rizicima ne sme se tražiti rešenje zasnovano na subjektivnoj proceni i mišljenju, ignorišući socijalno - ekonomske i druge aspekte koji su u vanrednim situacijama naglašeni. Ovaj složeni proces, čiji je krajnji cilj smanjena ranjivost uprkos izloženosti rizicima, zahteva multisektorski i interdisciplinarni pristup.
Planirano je da nakon konferencije „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“, Fakultet bezbednosti objavi međunarodni zbornik radova. Kome će on biti namenjen - stručnoj javnosti ili i građanima?
- Zbornik je, pre svega, namenjen studentima Fakulteta bezbednosti, naučnoj i stručnoj javnosti. Nadamo se da će izbor teorijskih i praktičnih informacija u ovoj publikaciji biti zanimljiv i građanima.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“. U okviru ove inicijative će 13. i 14. oktobra 2022. u hotelu „Mona plaza“ u Beogradu biti održana međunarodna konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa - modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“.
Jelena Vukić
