NOVI SAD - Najviše prodatih stanova je u Novom Sadu gde je u drugom kvartalu prometovano 265 miliona evra, a najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta je u Kaću, dok je najskuplja parcela u Rumi prodata za neverovatnih milion evra.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u drugom kvartalu 2022. godine dostavljenih od strane javnih beležnika na području Osnovnog suda u Novom Sadu – 3.817.
- Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Kaću po ceni od 40 evra za metar kvadratni za parcelu površine 52 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u drugom kvartalu 2022. godine prometovano je u opštini Ruma (Pavlovci) po ceni od 1.000.000 evra za 5.66 hektara – pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.
Cene novih stanova u Novom Sadu ponovo dostižu novi rekord, jer je kupac iskeširao 3.512 evra za kvadrat. Nije poznato gde je prometovan stan niti o kojoj je kvadraturi reč, ali cena kvadrata je samim tim na istorijskom maksimumu, objavio je novosadski Dnevnik.
Agenti za nekretnine kažu da kupaca stanova i zemlje kako poljoprivredne tako i građevinske ima, ali da na cene utiče potražnja ali i kriza izazvana pandemijom korone, a potom i ratom u Ukrajini.
- Kod nas najviše stanova kupuju IT stručnjaci, koji imaju od 28 do 40 godina. Pored njih, neretko građani iz Republike Srpske kupuju manje stanove. Kada je reč o onima iz država Evropske unije, to su uglavnom naši ljudi koji su neko vreme radili van Srbije, pa su zaradili novac koji žele da ulože u stan ili manju kuću – kaže Danča Slalov iz “Status nekretnina” i dodaje da uglavnom svi oni plaćaju u kešu.
Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, oni koji žele da ulažu u ovu sferu po rečima agenata za nekretnine tačno znaju šta hoće i takve ponude nisu dugo oglašene, jer brzo nađu novog vlasnika.
Po rečima agenata za nekretnine cene poljoprivrednog zemljišta su još veće od onih koje su prikazane u izveštaju RGZ, pa je za najkavlitetniju parcelu sa dobrom lokacijom potrebno i do 20.000 evra po hektaru.
Poljoprivrednog zemljište nema mnogo u ponudi, a cena kako kažu zavisi od klase zemlje, veličine parcele i svih benefita poput: navodnjavanja, prilaznosti putevima i da li je pod zakupom i tako dalje. Traže se veliki komadi zemlje, pa su ukrupnjene parcele nekada po hektaru skuplje nego one sitne. Kupci su klasični investitori koji su prepoznali dobru priliku za investiciju, i koji kroz zakup dobijaju prihode, ili veliki poljoprivredni proizvođači kojima je potrebno zemlje da bi nastavili svoju delatnost.
Predsednik sindikata građevinskih radnika Vojvodine Josip Modić kaže da je građevinski materijal u prethodnom periodu bio dosta skuplji, ali da su cene u međuvremenu pale, te da se samim tim očekuje pad cena nekretnina.
Najskuplje nekretnine u Beogradu, a garaža na Kopaoniku
Stan za koji je izdvojeno najviše novca u drugom kvartalu 2022. godine je u novogradnji u iznosu od 1.387.888 evra, površine je 163 metara kvadratna i nalazi se na lokaciji Beograd na vodi.
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2.900.000 evra. Najskuplje garažno mesto po ceni od 42.000 evra prometovano je na Kopaoniku.
- Kada su počeli nemiri u Ukrajini cene građevinskog materijala su bile dosta skuplje, međutim u poslednje tri nedelje cene padaju. Pojeftinili su gvožđe i cement, jedino blokovi drže cenu, jer se izvoze. Ne može da se podmiri naše tržište, pa je cena i dalje visoka. Međutim, investitori i dalje kalkulišu, ali po izdatim dozvolama ne deluje da će biti zastoja u ovoj sferi poslovanja. Jedino je moguće da će sa padom cena građevinskog materijala doći i do sniženja cena stanova. Ali i to je vrlo nepredvidivo, pošto je potražnja izuzetno velika - kaže Modić za “Dnevnik”.
Nedavno su po njegovim rečima prodate dve stare kuće u Preradovićevoj ulici u Petrovaradinu. Jedna je prodata za 900.000, druga za 800.000 evra. Kupci su investitori, a parcele će biti iskorišćene za gradnju zgrada. Podaci u Srbiji pokazuju da ni pandemija, ni rat u Ukrajini ne utiču mnogo na obim novca koji se obrće u ovoj sferi poslovanja, jer je prometovano dve milijarde evra, što predstavlja povećanje od 27,5% u odnosu na isti kvartal 2021. godine.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2022. godine u Srbiji bio je 35.939, što je za 1% više nego u drugom kvartalu 2021. godine. Za poslovne prostore prometovano je 105,8 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 53,2 miliona evra i dr. Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u drugom kvartalu 2022. godine 12% nepokretnosti je plaćeno kreditom. Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi, i to njih 27 odsto.
Kurir.rs/Dnevnik