Vladicu Pejčića, ugostitelja iz Niša, koji je došao na Brač da odradi sezonu, umesto stakla, na prozoru i vratima dočekali su ga najlon i stiropor, razbijene pločice, buđ, prljavština i čak šetorica cimera.
Kuća u koju su ga smestili bila je kap koja je prelila čašu ovom iskusnom ugostitelju.
- Pitao bi ih kako bi se osećali da njihova deca odu u neku stranu zemlju i da dožive ovo. Ja sam tu najmanje bitan, bitni su mladi ljudi od 19, 20 godina koji to sve prolaze za, ne želim reći neke bedne novce jer svaki novac ima vrednost, ali za neke male pare - kaže za hrvatski RTL Vladica Pejčić, sezonski radnik iz Srbije.
Ima više od 30 godina iskustva u ugostiteljstvu i ovo mu je bio prvi sezonski posao u Hrvatskoj, kaže i poslednji. Hotelsku grupaciju s Brača pronašao je u oglasima u Srbiji. U svega nekoliko dana dogovorili su se za posao menadžera restorana. Obećali su mu sve što je tražio, samo da dođe.
- Obećali su mi komforan i ugodan smeštaj, jednokrevetna soba ili maksimalno dvokrevetna soba. To obećanje nije ispunjeno - kaže Vladica.
Prvi smeštaj bio je u četvorokrevetnom apartmanu s još dva cimera. Nije se bunio jer su smeštaj i cimeri bili pristojni. Obećali su mu osmostano radno vreme s pet radnih dana, uz mogućnost da radi i ostala dva ako želi. Ali, slobodni dan nije dobio, baš kao ni posao glavnog barmena koje su mu obećali nakon što je mesto menadžera restorana bilo popunjeno.
- Ja sam tamo jedna mašina za pranje posuđa i jedan točitelj pića - kaže.
Nije bilo ni obećanih napojnica jer je reč o "all inclusive" hotelu u kojem je gostima sve plaćeno, a napojnice su razlog zbog kojih mnogi dolaze na sezonu. Sve bi to nekako podneo da ga, nakon nekoliko dana, nisu prebacili u drugi hotel u Supetru. Smeštaj u koji su ga stavili bio je nešto preko čega nije mogao da pređe.
Noć proveo na terasi, otišao na policiju i saznao da je - u prekršaju.
- Celu noć sam bio na terasi, nisam želeo da rizikujem da legnem u krevet – rekao je Vladica.
U krevet u kojem je, pre njega, ležao kolega koji je zaražen koronom.
- Horor film, blago rečeno. Jedna prljavština koja je tamo mesecima, možda i godinama. Tamo metla nije prošla, niti dezinfekcijsko sredstvo. Nas sedmoro je trebalo da delimo jedan tealet, koji je, blago rečeno, jeziv. Ulazna vrata koja se ne zaključavaju, sa slomljenim staklom. Prozor u mojoj sobi je slomljen – priča Vladica.
U sobama ih je bilo po troje. Jedan od bivših cimera, mladi Bosanac, potvrdio je ono što priča Vladica. Pred kameru ne želi jer još radi za njih ali kaže da je dva dana bio u izolaciji bez da mu je iko doneo išta za jelo. Prvi obrok koji su mu doneli bila je – svinjetina, iako je musliman i iako im je rekao da to ne sme da jede. Plata mu je nešto viša od 500 evra.
Iz advokatske kancelarije njegovog bivšeg poslodavca kažu da svi njihovi zaposleni imaju ugovore i da niko od njih nije ostao gladan. Dodaju da će stakla na prozorima zameniti, ali i da se uvek nađe neko ko je nezadovoljan.
- Ovo što sam doživeo na Braču je kao da sam na nekom pustom ostrvu gde je još uvek robovlasničko društvo - kaže Vladica.
Ugovor nije potpisao. Kad je video u kakvom je smeštaju, sutradan je otišao u policiju ali, tamo je shvatio da je i on u prekršaju.
- Rekli su mi, budi srećan što inspekcija nije došla jer, nemaš radnu dozvolu, nisi smeo ni jednu minutu da budeš na poslu dok ne dobiješ radnu dozvolu - prepričava Vladica.
(Kurir.rs/RTL)