Nemačka, četvrta svetska ekonomija, priprema se za sve moguće scenarije uključujući i onaj u kojem sasvim prestaje dotok ruskog gasa u trenutku kada prođe uobičajenih 10 dana predviđenih za remont na velikom gasovodu Severni tok 1.
Radovi na održavanju gasovoda, koji dovodi ruski gas direktno u Nemačku, počeli su 11. jula, ali Berlin uzima u obzir mogućnost da Moskva preko prirodnog gasa vrši politički pritisak na Zapad, što Rusija negira.
Šta se dešava ako se zaustavi dotok gasa iz Rusije u Nemačku? Zašto je Severni tok 1 od krucijalne važnosti? Kako i gde bi Nemačka ograničila gas za potrošače? Koji sektori su u najvećem riziku?
Gosti „Usijanja“ koji su pokušali da odgovore na ovo pitanje bili su Mahmut Bušatlija savetnik za investicije i razvoj i Aleksandar Kovačević ekspert Konventove RG za poglavlje energentika.
- Cene nisu skočile samo zbog rata u Ukrajini. Opšta situacija sa naftom i gasom na tržištu je takva da je raspoloživost goriva smanjena. Imamo niz godina - od pandemije, pre toga kada su investicije bile usporene, isto. Ako se sećate pre toga u januaru 2009. godine bio je prekid isporuke gasa iz Rusije, preko Ukrajine, a u to vreme nije bilo ni Sevenog toka 1, ni Severnog toka 2, ni turskog toka. Šta je bitno? U tom trenutku, na potpuni prekid isporuke, nije došlo do krupnijih reakcija na svetskom tržištu. Svetsko tržište je podnelo to. Sada to nije tako. Sada imamo i okolnost da je raspoloživot nafte i gasa na svetskom tržištu manja - rekao je Aleksandar Kovačević ekspert Konventove RG za poglavlje energentika.
Bušatlija je u Usijanju na Kurir televiziji istakao i da najrazvijenije evropske zemlje ulaze u recesiju.
- Pre svega ovo je situacija koja iziskuje mnogo investicija, a problem je što je globalna situacija na tržištu što novac poskupljuje. Najrazvijenije evropske zemlje ulaze u recesiju. Ulaze polako, ali ne kao posledica pandemije i rata u Ukrajine. Već ranije. Nemačka je 2018. godine i formalno ušla u recesiju, pa je našla opravdanje, kao što se i sada radi sa ukrajinom. Suština je u tome da kada se gleda ta pumpa, tu problem nisu Rusi, već taj potez Kanade je uperen protiv Nemačke, a ne protiv Rusije. Rusija manje ili više može te viškove u gasu, ako ne isporuči Evropi, da isporuči Dalekom Istoku - rekao je Bušatlija i dodao:
- Nemačka može da se prikazuje kao 4. ekonomija na svetu prema BDP-u, ali prema kupovnoj moći je sedma. Perspektiva Nemačke u dužem roku, znači oko 2023. godine se očekuje da će Nemačka biti 10. ekonomija sveta u grupi 10. najrazvijenijih zemalja. Sada, posle svega, teško da će uopšte biti među 10. prvih.
Gostovanje Mahmuta Bušatlije, savetnika za investicije i razvoj i Aleksandra Kovačevića, eksperta Konventove RG za poglavlje energentika možete pogledati u VIDEU ISPOD:
Kurir.rs
Bonus video: