BEOGRAD - Sredina juna je najpovoljnije vreme za vađenje belog luka, čija proizvodnja nije zahtevna i previše skupa, a može dobro da se zaradi.
Ipak većih zasada u našoj zemlji nema, a prinosi su ispod evropskog proseka. Istovremeno, potrošnja raste pa godinama beli luk uvozimo, najviše iz Kine, Egipta, Španije, Albanije i, manje, iz Severne Makedonije i Argentine.
Najveći zasadi belog luka u Srednjem Banatu su u selu Mihajlovu. U njemu rekorderi – tri brata Sabo. Luk uzgajaju na oko pet hektara i nadaju se da će ove godine prinos biti prosečan a cene bar kao nekoliko poslednjih godina.
"Očekujem oko pedeset tona na celoj površini. Prošle godine cena je bila dvesta dinara, sada očekujem četiristo do petsto dinara. Prošle godine su dolazili nakupci iz Beograda i BiH, njima smo prodali", kaže Tibi Sabo za RTS.
Dvorište i tavan Robera Tota već krase rešte belog luka. Tu će ostati do kraja sušenja. Sa dva hektara izvadio je 15 tona luka.
Na području pet opština Srednjeg Banata beli luk se gaji na šezdeset hektara. Gotovo da nema kuće koja u bašti nema to povrće bez kojeg je gotovo nemoguće zamisliti tradicionalni ručak, a još manje jela po modernim receptima.
Dileme nema, kažu Mihajlovčani, domaći beli luk je ukusniji i aromatičniji od uvoznog koji je znatno zastupljeniji u prodaji.
Stručnjaci im savetuju da se udruže, jer će sa većom ponudom biti interesantniji trgovinskim lancima i kupcima iz inostranstva, a svakako će izbeći nakupce i dobiti bolju cenu.
"Moramo da imamo sušare, celokupnu infrastrukturu za proizvodnju belog luka a ne da okačimo beli luk o kotarku pa da ga sušimo. Samim tim kako ga budemo proizvodili sa kvalitetom će biti i viša kupovna cena od onog iz inostranstva", poručuje Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Stasava i nova generacija proizvođača belog luka, svesna da put do dobre zarade vodi preko većih zasada, korišćenja mehanizacije i prerade, pa tako uz sveže povrće kupcima nude i namaze od belog luka s različitim dodacima.
Kurir.rs/RTS