"Govori ruski da te cela Srbija razume" mogla bi biti nova verzija naše čuvene izreke, s obzirom na sve veći broj ruskih, ali i ukrajinskih državljana koji pristižu u Srbiju zbog sukoba u Ukrajini.
Poslednjih nedelja ruski se masovno čuje na ulici, u kafićima i restoranima, na javnim kupalištima, ali i u poslovnim kontaktima sa agentima za nekretnine, advokatima, notarima... Samo kada bismo bolje znali ruski... Rusi i Ukrajinci u Srbiji otvaraju firme, kupuju nekretnine ili se jednostavno samo nastanjuju bežeći od rata i sankcija. A kako se sporazumevamo?
Trebalo bi da naši ljudi poprilično razmeju ruski jezik, koji je srodan srpskom, jer spada u grupu slovenskih jezika, a mnogi od nas su ga učili i u školi pa taj "bratski" jezik ne bi trebalo da nam bude stran. Ali kako stoje stvari sa Rusima i srpskim? Oni naš jezik u školi definitivno nisu učili, pa njihovo razumevanje srpskog ne ide glatko, kažu sagovornici eKapije.
Zato se u oglasima sve češće nude časovi srpskog jezika za Ruse i Ukrajince. Dvojezični oglas Svetlane iz Novog Sada upućen onima koji su nedavno stigli iz Rusije ili Ukrajine i kojima je potrebna pomoć oko srpskog jezika, jedan je od mnogih koji se u poslednje vreme mogu pročitati u oglasnicima.
- Ja lično znam još najmanje troje kolega koji drže časove Rusima. Interesovanje je pojačano otkad je počeo sukob u Ukrajini. Oni uglavnom traže neki najosnovniji vid komunikacije i brzo to savladaju, dosta se "pohvata" po zvučnosti, mada su jezici, iako srodni, ipak različiti – kaže sagovornica, koja ima diplomu ruske škole u Beogradu za prevodioca.
Prema njenim rečima, najveći problem za razmevanje Srba i Rusa je što postoji dosta sličnih reči koje imaju apsolutno suprotno značenje (npr. čuveno pitanje "Kak tvaja familija?" (kako se prezivaš) i još čuveniji "srpski" odgovor – "Dobro, hvala na pitanju", prim. eKapije). Ipak, kako kaže, nema pojačanog interesovanja ljudi iz Srbije da uče ruski jezik.
- To je zato što mi mislimo da ih dobro razumemo, na osnovu naučenog u školi, ali to su osnove koje su se uglavnom pozaboravljale, pa konverzacija deluje dosta smešno – kaže Svetlana.
A Rusi se, dodaje, javljaju na oglas čak i da bi dobili savete o životu u Srbiji.
- Jednostavno, nemaju nikoga ovde ko govori njihov jezik. A oni koji se interesuju za časove su uglavnom ljudi od 35 godina pa naviše, ali ima i starijih od 50. Reč je pretežno o ljudima koji su došli ovde da rade i koji mogu da rade od kuće. Kursevi se mahom drže onlajn, a imamo i dosta učenika koji su učenje srpskog započeli još u Rusiji, uoči dolaska, pa su nastavili časove kada su došli ovamo.
Svetlana navodi i da za poslovne kontakte, recimo za kupovinu nekretnina ili sređivane dokumenata, Rusi unajmljuju prevodioce koji onda idu sa njima po insititucijama, kod advokata ili u razgledanje stanova. Ima, kaže, i Ukrajinaca među interesentima za učenje srpskog, a iako su ruski i ukrajinski dva različita jezika, oni svi znaju i koriste ruski u kontaktu sa profesorima koji drže časove, i jedino se prepoznaju po tvrđem izgovoru. I profesorka ruskog jezika u jednoj beogradskoj gimnaziji, sa višedecenijskim iskustvom, nedavno je dala oglas u kojem nudi časove srpskog jezika za ruske državljane.
- Oglas je postavljen krajem maja i još nema zainteresovanih, ali očekujem da počnu da se javljaju – kaže nam ova profesorka, koja je i autor nekoliko udžbenika i koja je i ranije držala časove Rusima u Beogradu.
Od prijatelja koji su izdali Rusima stan čula je da se oni uglavnom interesuju za časove putem interneta, ali profesorka veruje da se jezik najbolje može naučiti u neposrednom kontaktu.
Predavače ruskog u poslednje vreme traže i škole stranih jezika, koje ranije nisu imali ovaj jezik u ponudi.
Rusi uglavnom traže časove osnovne konverzacije, a mahom su u pitanju ljudi iz oblasti IT-ja.
Ruski investitori sa Srbima govore engleski
Jedan od oglasa koji je zapao za oko je postavila jedna grupa frilensera koji su konsultanti za investicije i nude svoje usluge firmama iz Rusije i ruskog govornog područja i EU. Kako nam je rekao Goran Madenović-Jovanović iz ove grupe, oseća se taj talas dolaska Rusa izazvan ratnom situacijom.
- Pojačalo se interesovanje ruskih državljana koji u Srbiji žele da otvore firmu, za nekih 20 odsto. Poslovni ljudi sa kojima mi radimo ovde uglavnom otvaraju firme radi mogućnosti zaobilaska sankcija, jer sada lakše rade sa EU kada firma nije ruska nego srpska. Ali ima i klijenata koji firme osnivaju radi dobijanja boravišnih dozvola, takozvanog belog kartona, bez konkretnog plana šta će da rade, samo da bi se prijavili ovde kako ne bi morali da idu u rat – kaže sagovornik eKapije.
Na pitanje o jeziku i sporazumevanju, Mladenović-Jovanović navodi da ruski poslovni ljudi imaju tendenciju da u Srbiji govore na engleskom kako bi premostili jezičke barijere:
- Mi se u okviru svog posla i protiv toga borimo, svi naravno govorimo i ruski i engleski u firmi, ali uvek kažemo da su savremeni ruski i savremeni srpski 70 odsto slični i da ako se govori sporije možemo da se razumemo. Greh je da Srbi i Rusi međusobno govore na engleskom.
Mladenović-Jovanović ističe i da naši ljudi imaju pogrešnu predstavu o ruskim poslovnim ljudima kao o "zaostalim" u odnosu na Zapad, a oni su ozbiljni biznismeni.
- Naš čovek kaže "Ajde nek oni dođu da popričamo pa ćemo da se dogovorimo lako za posao, maltene uz votku i rakiju", a Rusi traže biznis plan, preveden na dva jezika, ruski i engleski – kaže sagovornik, koji dodaje da dosta naših poljoprivrednih proizvođača, uglavnom mesa, mleka i mlečnih proizvoda, u ovom trenutku traži ruske partenere za obnavljanje stočnog fonda i širenje tržišta.
On navodi i da država ne čini dovoljno kako bi čvršće povezala domaće sa ruskim tržištem, ali i sa tržištima koji pripadaju ruskom jezičkom prostoru, kao što su Kazahstan, Letonija, Litvanija, pa i Izrael u kojem, kako kaže, ima dosta bivših sovjetskih građana:
- Sve su to potencijalni investitori i kupci srpskih proizvoda...
(Kurir.rs/Ekapija/B.Petrović)