Imati zanat u rukama predstavlja pravo bogatstvo jer moleri, električari, stolari, vodoinstalateri, ali i zavarivači i varioci mesečno u Srbiji mogu da zarade i do 2.000 evra.
Lista najtraženijih zanimanja poslednjih godina je sve duža, a na njoj su još i vozači, ugostitelji, kuvari, konobari, auto-mehaničari, frizeri... Iako su zarade odlične, sve manje ljudi želi da se bavi nekim od ovih poslova, jer da bi dobili toliki novac moraju da se odreknu vikenda, ali i da često rade po 12 sati dnevno.
Dušan Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije navodi da svi koji u rukama imaju neki zanat, danas zarađuju daleko više od proseka. Tako se na tržištu dobar zanatlija u bilo kojoj oblasti ne može angažovati bez 50 evra dnevno, dok mnogi zarade i znatno više.
- Danas dobrog majstora za veći posao morate da "zakažete" kao svadbu, nekoliko meseci unapred - kaže Vuković za Novosti i dodaje:
- To je sve posledica tranzicije u kojoj nismo obrazovali kadar za fizički teže poslove, a oni koje smo imali otišli su u Evropu u potrazi za boljom zaradom.
Vuković naglašava da mnoge zanatlije ne žele da rade kod gazde za platu, pa tako, recimo, električari otvaraju samostalno svoje radionice. Na taj način puno rade, ali i lepo zarađuju.
- Majstorske dnevnice u Srbiji jesu velike, ali su u evropskim zemljama još veće. Primera radi, građevinci u Nemačkoj po satu dobijaju oko 12 evra, a za sve ostale može se reći da zarađuju bar duplo više nego što bi u Srbiji. Zato nije ni čudo što ljudi i dalje odlaze - kaže Vuković, prenose Novosti.
Kretanja na tržištu rada uslovljena su razvojem privrednih aktivnosti i delatnosti, a traže se ljudi koji poseduju konkretna znanja i veštine.
- Najzastupljeniji profili koji su potrebni privredi su svakako uslovljeni razvojem određenih sektorskih delatnosti - kažu u Nacionalnoj službi zapošljavanja (NSZ).
- U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je da se na evidenciju naše službe ne prijavljuju zanatlije poput voskara, obućara, kovača, staklara, časovničara, tašnera, firmopisaca, dimničara, šeširdžija, modistkinja, jorgandžija...
NSZ na godišnjem nivou prati trendove na tržištu rada po pitanju znanja i veština, koja se traže ili koja nedostaju, ili se prognoziraju kao potrebna u narednom periodu.
- U poslednjih pet godina nije zabeležena pojava novih zanata, a većina zanatlija relativno lako i brzo pronalazi posao u struci. Povećana je potražnja za bravarima, armiračima, zidarima, tesarima, građevinskim gipsarima, a traže se i zanati kao što su građevinski keramičar, moler, betonirac, tapetar, šivač konfekcije, krojač i konfekcionar, izrađivač kožne galanterije, izrađivač gornjih delova obuće, mesar, pekar, frizer za žene - objašnjavaju u ovoj službi, pišu Novosti.
(Kurir.rs/ Novosti)