Iako neki već izdaju nove fiskalne račune, od nedelje će to biti u obavezi da čine svi obveznici fiskalizacije.
Jelena Bojović iz NALED-a kaže da će uvođenjem onlajn fiskalnih kasa država i inspekcije efikasnije kontrolisati sistem, a privrednici efikasnije poslovati, uz manje troškove. Skeniranjem QR koda sa računa, i sami građani će moći da provere da li je račun validan i da li je promet prijavljen Poreskoj upravi.
Srbija je krajem 2003. počela da uvodi fiskalne kase. Više od deceniju kasnije, pojedini stručnjaci su ukazivali na to da je sistem zastareo i zreo za promenu, pa se o uvođenju onlajn fiskalnih uređaja, koji su obavezni od nedelje, govorilo još 2015. godine u prvom Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije.
U tom prvom Nacionalnom programu iz 2015. navedeno je da podaci pokazuju da je kontrola fiskalnih kasa na niskom nivou, kao i korišćenje generisanih podataka o prometu, kao argument u prilog promeni modela fiskalizacije.
Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže za RTS da se od 2015. godine razmišlja o unapređenju sistema, uz dva ključna razloga - unapređenje kontrole od strane države i inspekcije i pomoć privredi da efikasnije posluje.
Ističe da će država imati korist u unapređenju sistema inspekcijskog nadzora i boljoj kontroli.
"Sada će zahvaljujući novom sistemu Poreska uprava moći u realnom vremenu da prati promete različitih privrednika i zahvaljujući tome će znati da li je došlo do promene u načinu ponašanja poreskih obveznika", objašnjava Bojovićeva.
Kaže da je NALED još 2016. i 2017. godine išao u Hrvatsku da vidi kako sistem kod njih funkcioniše i navodi da su tamo posle prvih godinu dana primene novog sistema uspeli da unaprede efikasnost inspekcijskog nadzora sa pet na 33 odsto.
"Od 100 posećenih privrednih subjekata, ranije samo kod pet nailazili na probleme i uspeli da se ustanove greške u vezi sa plaćanjem fiskalnih računa, da bi nakon unapređenja sistema povećali efikasnost na 33 odsto", ističe Bojovićeva.
Manji troškovi za privrednike, kontrola i na građanima
Jelena Bojović kaže da će privrednici imati manje troškove jer nema više kupovine i čuvanja kontrolnih traka, za šta su, kako navodi, neki veliki privredni lanci trošili godišnje i po 100.000 evra.
Građani će moći skeniranjem QR koda da provere da li je račun validan i da li je promet prijavljen Poreskoj upravi, pa će se i oni naći u ulozi kontrolora.
Bojovićeva kaže da inspekcija nije svemoguća pogotovo zbog malog broja inspektora, pa je prirodno da se fiskalizacija uvodi sa idejom da i građani postanu kontrolori samog sistema.
"Svako ko dobije fiskalni račun, moći će očitavanjem QR koda da vidi da li je promet prijavljen Poreskoj upravi", naglašava Bojovićeva.
Još uvek bez fiskalizacije na pijacama
Iako je planirano da se onlajn fiskalne kase uvedu i na pijacama od 1. maja, to se neće deseti, saopštili su u četvrtak posle sastanka u Predsedništvu Srbije predstavnici pijačnih prodavaca.
Naveli su da će se u naredim mesecima tražiti rešenje tog problema i da su spremni da pomognu državi da ispoštuje sistem. Za one koji prodaju ono što su sami proizveli, kase svakako nisu obaveza.
Jelena Bojović ističe da je ideja bila da se fiskalizacija uvede svim trgovinama, osim trgovcima sopstvenim proizvodima poput poljoprivrednih proizvođača.
"Na jednoj pijaci imate one koji prodaju hemikalije i kese na tezgi, a sa strane imate malu radnjicu koja isto to prodaje, samo je pitanje da li je sistem dovoljno fer prema jednima i drugima. Saglasni smo da se napravi dobar dogovor i razgovor i da se utvrde efekti", kaže Bojovićeva.
Što se tiče advokata i taksista, Bojovićeva navodi da su u nekim zemljama u regionu i jedni i drugi fiskalizovani i da treba pratiti kakvi su efekti toga.
"Često kažemo - da koga je moliti nije ga srditi. Često nam trebaju ti advokati i ti taksisti. Ne želimo da ih naljutimo, ali treba pratiti koji su prometi u pitanju i kakav je efekat uvođenja fiskalnih kasa kod njih. Tendencija u svetu je proširenje obuhvata, odnosno da što veći broj subjekata bude u sistemu", objašnjava Bojovićeva.
Šta kada nema interneta
Može da se desi da račun u trenutku kucanja ne stigne do Poreske uprave iz dva razloga - kada dođe do prekida internet veze ili jer u tom mestu uopšte nema interneta.
U takvim slučajevima, Zakon predviđa da obveznik dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično ili odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja računa.
Jelena Bojović kaže da se na taj način sprečavaju zloupotrebe jer na kasi postoji interno mesto koje će privremeno čuvati podatke narednih pet dana.
"Mislimo da je to dobro rešenje, ali vreme će pokazati jer sličan sistem nije postavljen u regionu, pa ne znamo kakvi će biti puni efekti, ali čini nam se da je to put ka unapređenju u odnosu na region", naglašava Bojovićeva.
(Kurir.rs/RTS)