Posledice ukrajinsko-ruskog sukoba su sve vidljivije, ne samo u političkoj već i ekonomskoj sferi sveta i ako se ne zaustavi, bauk inflacije, koja se odomaćila i beleži rekordne stope u gotovo svim državama, kružiće i narednih godina, a od njega, ako se ništa ne promeni, neće ostati imuna ni Srbija, piše Blic.
Da ima elemenata za brigu potvrđuju i statistički podaci po kojima je u martu inflacija u evrozoni iznosila 7,5 odsto, što je najveća stopa od 1997. godine kada je i počela da se vodi statistika, dok je u Srbiji dostigla 9,1 posto iako je po projekcijama NBS u prvom tromesečju trebalo da bude oko 7,9 odsto.
Ništa bolja situacija nije ni u Americi a svetski ali i domaći ekonomisti upozoravaju da zbog ovakve situacije moguća je i pojava stagflacije, koja bi mogla da nastupi ukoliko inflacija nastavi da jača. Da ne bi došlo i do “pandemije stagflacije” eksperti navode da su neophodne odmerene finansijske i vešte ekonomske strategije koje bi zaustavile postojeće negativne trendove.
Sva ta negativna dešavanja uslovljena su ratom u Ukrajini a najvidljivija su kod enormnog rastu cene energenata i hrane. Upravo ove kategorije, pogurale su godišnju inflaciju u našoj zemlji na 9,1 odsto u martu i približile je dvocifrenom nivou. Ako se nastavi mesečni rast cena od 0,8 do 1,1 odsto, koji je zabeležen od januara do marta, po nekim pesimističkim predviđanjima, inflacija bi mogla da bude i dvocifrena.
Ipak, procene NBS su optimistične i pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će ona na kraju godine u velikoj meri zavisiti od dužine trajanja konflikta u Ukrajini i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone.
Slična predviđanja ima i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, koji napominje da su prognoze upravo zbog neizvesnosti dešavanja u Ukrajini nezahvalne ali da je izvesno da će situacija na globalnom nivou uslovljavati i dešavanja na domaćem terenu.
- Ja bih se držao procene MMF, koji je u utorak izašao sa projekcijom da će prosečna inflacija na nivou Evrope u ovoj godini biti 5,5 posto a da bi sledeće trebalo da padne ispod 3 posto. Što se tiče Srbije ona bi ove godine trebalo da se kreće oko 7,7 procenata a 2023. oko pet, možda i nešto niže. Važno je da se kaže da će Evropska centralna banka do kraja godine zaustaviti program olakšica ili upumpavanje para kao pomoć privredi i da paralelno sa tim će doći do povećanje referentne kamatne stope. To znači i poskupljenje kredita, što se u Americi već desilo jer je FED podigao referentnu kamatnu stopu. To praktično znači da mi ulazimo u period koji će karakterisati značajno skuplji novac nego što je bio u periodu od 2014. do 2021. godine. Druga karakteristika koja se očekuje je niska stopa privrednog rasta - objašnjava Vlahović za Blic Biznis.
Na naše pitanje da li bi zbog svega toga preti opasnost i od stagflacije, Vlahović kaže da je strah od njene pojave realan.
- Strah od stagflacije postoji u Evropi a ne verujem da će se u toj zoni naći ekonomija Amerike jer uticaj ruske agresije na Ukrajinu je najizraženiji na starom kontinentu zbog energetske povezanosti sa Moskvom. Prošle godine je Rusija isporučila Evropi 160 milijardi kubika gasa, što je 40 posto ukupne potrošnje. Ta energetska povezanost Rusije i Evrope je značajno viša nego što je slučaj sa SAD i zato je taj inflatorni udarac izraženiji na starom kontinentu. Sa druge strane, prekid lanaca snabdevanja i gubitak ruskog tržišta može značajno više da utiče na usporavanje ekonomske aktivnosti u Evropi u odnosu na sve druge delove sveta - kaže Vlahović i dodaje:
- I MMF je izašao sa pesimističkim prognozama kada je u pitanju Evropa i predviđa da će privredni rast ove godine biti 3 posto u evrozoni i manji. Zbog svih ovih dešavanja jasno je da je najveći strah od stagflacije u Evropi a značajno manji u Americi, odnosno Aziji i drugim delovima sveta. To će vrlo verovatno imati uticaj i na zemlje u razvoju odnosno one koje imaju rastuću ekonomiju ali ne dovoljno razvijenu, gde će efekat takođe biti veliki. Sve u svemu ono što se bude dešavalo u Evropi, dešavaće se i kod nas jer postoji čvrsta povezanost sa njenom ekonomijom. Naime, 70 posto spoljnotrgovinskog prometa obavljamo unutar EU.
Inače, guverner NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je nedavno da se Srbija sa inflacijom od 9,1 odsto nalazi na začelju Evrope.
- Kada je reč o inflaciji, slična nama je Mađarska, dok Litvanija, Poljska i Češka imaju dvocifrenu inflaciju. Inflaciju osećaju građani, koja je “uvezena” ali i pored toga NBS može da garantuje stabilnost -navela je Tabaković.
(Kurir.rs/Blic Biznis)