U Srbiji danas prema zvaničnim podacima radi nešto više od 20.000 stranaca. Reč je o stranim državljanima koji imaju uredne dozvole za rad, a koji nam najviše dolaze iz Kine, Turske i Indije. U proseku zarađuju po oko 50.000 dinara, najviše rade u građevinarstvu, a ukoliko ne žive u kolektivnim smeštajima koje im je obezbedila fabrika za koju rade, onda iznajmljuju stanove u kojima ih bude i po nekoliko.
Ovo je u najkraćem slika strane radne snage u Srbiji, koje je s godinama sve više. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, samo tokom ove godine u Srbiji je izdato više od 20.000 dozvola za rad stranim državljanima. U pitanju je intenzivniji priliv, imajući u vidu da je prošle godine bilo 7.000 dozvola manje, navodi Blic biznis.
- Nije reč o migrantima, već o stranim državljanima, koji najviše dolaze iz Kine, Turske, Rusije, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije, ali ih ima i iz mnogih drugih zemalja. Ako me pitate ko ih zapošljava, to su strane kompanije koje su angažovane u Srbiji. Dovode svoje ljude, jer im je potrebna radna snaga koja poznaje njihov jezik i koja se lako može uključiti u njihove procese rada - rekao je direktor NSZ Zoran Martinović.
Procene su da ih samo na srpskim gradilištima radi više od 13.000. Na drugom mestu je proizvodnja gde često dolaze preko agencija koje im ovde poslove nalaze u malim i srednjim preduzećima. Ima ih dosta i u poljoprivredi, i to posebno tokom sezone kada ih na srpskim njivama platu zarađuje i po nekoliko hiljada. U poslednje vreme strane radnike možemo sve češće videti i na ulici, ali i pred vratima, jer ih je sve više i među dostavljačima.
Kada su u pitanju godine, najčešće su to mlađi ljudi starosti između 25 i 45 godina. Ima i onih starijih od oko 50, ali ipak dosta manje. Svi su muškarci i mnogi se međusobno poznaju, bilo da su rođaci ili da dolaze iz istog mesta, ali nije retko i da su negde ranije radili zajedno.
- U proseku zarađuju oko 55.000 dinara. Neki rade i za minimalac, ali se ne isplati njima da pređu pola sveta i dođu u Srbiju da rade za 300 evra. Njihov način života ovde im omogućuje da dosta novca vrate kući. Jednostavno, žive tako da su im troškovi života minimalni - kaže naš sagovornik upućen u ovu tematiku.
Ukoliko rade na velikim projektima, gde se zadržavaju po godinu dana ili duže, najčešće ne plaćaju smeštaj jer im isti obezbeđuje firma, a to su najčešće barake, kontenjeri, malo preuređene iznajmljene hale fabrika koje su odavno prestale da rade... S druge strane, oni koji rade individualno, poput dostavljača, takođe žive u grupama jer iznajmljuju stanove u kojima zna da ih bude i po desetak.
Što se tiče hrane, vrlo retko je kupuju gotovu, i vrlo su raspoloženi da je spremaju po svojim receptima.
- To što oni žive, u lošim uslovima, je njihov izbor. Zašto ne iznajme stan, njih recimo nekoliko i upristoje svoj život. Jednostavno neće, navikli su tako i hoće da uštede više - rekao nam je sagovornik u Nemanjonoj 11, podsećajući na slučaj zrenjaninske kompanije Linglong koja je nedavno dospela u žižu javnosti zbog uslova u kojima 500 radnika živi u Zrenjaninu.
- Dakle njihova priča je njihov izbor i ta oblast nije u okviru naših zakonskih mogućnosti - dodao je sagovornik.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže da na srpskim gradilištima rade ljudi sa svih strana sveta i da ih je svake godine sve više.
- Najviše iz Turske, Avganistana, Pakistana, Indije, Albanije... Samo na gradilištima ih ima oko 13.500. To su radnici, da kažemo, u prolazu, koji dođu po projektu, završe posao i idu dalje ili se vrate kući - kaže Rodić.
Cena rada ključna
U Srbiju dolaze. ili preko agencija posrednika, ili direktno preko firme koja ih angažuje u Srbiji. Ovakvih agancija trenutno imamo oko 30 i sve su registrovana pravna lica. Poslodavcima kojima dovode radnu snagu garantuju stabilnost i kontinuitet rada. Ugovori koje sa njima sklapaju najčešće su na 6 meseci ili godinu dana.
Preduslov da dovedu radnike je postojanje ambasade Republike Srbije u zemlji porekla radnika, i to zbog izdavanje radnih dozvola, viza i drugih neophodnih dokumenata.
Mnogi domaći privrednici tvrde da im odgovaraju prvo zbog niske cene rada, zatim zbog radnog vremena koje su spremni da provedu na poslu, ali i činjenice da ovlašćene agencije preuzimaju najveći deo poslova oko njihovog dovođenja: pravne regulative, smeštaja, hrane, prevoza.
Tako jedan prosečan primer govori da stranac koji dođe u Srbjiju mesečno radi najčešće za nešto više od minimalca i to za osam sati dnevno tokom šest dana u nedelji. Minimalac je, dakle, startna pozicija. Drugi primer govori da često ima i oni koji hoće da rade i više, i po 10 sati dnevno, šest dana u nedelji. U tom slučaju njihova mesečna zarada ide i do 700 evra.
(Kurir.rs/Blic biznis, S.L.)