Pratite uživo konferenciju RE-SET SUMMIT ZDRAVSTVO-RAZVOJ ZDRAVSTVENOG SISTEMA U SRBIJI na kojoj ćemo na dva panela sa stručnjacima iz ove oblasti diskutovati o zdravstvu.
15.10-16.10 PANEL 2: DIGITALIZACIJA ZDRAVSTVENOG SISTEMA
- U vrlo kratkom periodu smo pošli od toga da podataka nema, došli do toga da ih ima sve više. Pokušavamo da stvorimo sponu između medicinskog i IT sveta, na tome rade i različiti fakulteti. Radimo na modelovanju podataka kako bi se mogla uključiti i veštačka inteligencija. Ne možete drugačije da radite ako ne uključite moderne metode mapiranja - istkako je Radulovaić.
Gde vreba najveća opasnost kada govorimo o podacima?
Opasnosti vrebaju u nekoliko segmenata. Na 15 dana zdravrsvene ustanove moraju da dostave fakturu koje sadže osetljive podatke. Svakog 15. dana u mesecu i na kraju meseca imamo podatke o licima koja su boravila u zdravstvenoj ustanovi, o dijagnozama, lekovima, uslugama i o tom licu znamo jako mnogo. Taj podatak nastaje na odeljenju zdravstvene ustanove - objasnio je Marko Jovanović.
Postoji mnogo sistema koji su instalirani, digitalizacija je danas potrebnija nego ikad.
- Potpuno se menja paradigma da je moguće odlučivati bez podataka. Više to da se podaci ne mogu dobiti, prikupiti, nije pitanje. Moramo usvakom trenutku da znamo koliko ima pacijenata, kakvo je njihovo kretanje, da li digitalne tehnologfije mogu da pomognu lečenju, tako da je digitalizacija danas potrebnija nego ikad - kazao je Vukašin Radulović, MScEE, MHM, suosnivač kompanije Heliant
Uloga RFZO-a je velika, šta je po pitanju digitalizacije uradio RFZO.
- U 2015. godini kada smo zamenili knjižice zdravstvenim karticama tada smo mnogo toga naučili. Svi znaju da je budžet Fonda najveći u zemlji, taj budžet ne sme da se koristi tek tako. Znamo da zdravstvene ustanove predstavljaju možda i najveći trošak u zemlji. Fond postaje jedan činilac prema kome stotine dobavljača fakturiše na novi način. Znaćemo šta je Fond nabavio, po kojim uslovima, vrlo transparentno, bitno je da svi razumeju gde je novac otišao - rekao je Marko Jovanović, direktor IT sektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Dodao je da je jedan od projekata sistem koji prepoznaje unapred probleme koji mogu da nastanu.
U javnu raspravu je danas ušao Akcioni plan za digitalno zdravstvo.
- Stvar je u nacrtu programa i u suštini želimo da u narednih pet godina imamo konkretne ciljeve i projekte u naredne dve godine. Program digitalizacije zdravstva obuhvata upravljanje i resursi koji se koriste za digitalizaciju, korišćenje podataka, edukaciju u zdravstvenom sistemu - rekao je na početku drugog panela Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade.
Tema je: Zdravstveni sistem: Digitalizacija sistema / Benefiti digitalizacije u zdravstvu Tehnologija: Primeri i vrednosti razvijene tehnologije kod nas-Brzina reagovanja, preciznija dijagnostika, brža razmena informacija umnogome pomaže zdravstvenim radnicima u dodatnom zalaganju za opšte dobro
Panelisti su:
Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade
Vukašin Radulović, MScEE, MHM, suosnivač kompanije Heliant
Marko Jovanović, direktor IT sektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
Moderator: Nemanja Velikić, novinar i savetnik direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
14.00-15.00 PANEL 1: ZNAČAJ INOVACIJA U ZDRAVSTVU
- Prezadovoljna sam što tokom pandemije, retka smo zemlja koja može da se pohvali da je imala sve za inovativne terapije, svi smo radili bez dana zastoja. Komisije u Fondu su redovno odobravale terapije i dešavalo se da lek čeka pacijenta - rekla je prof. dr Radojević Škodrić.
Dodala je da su problem kapaciteti u kovidu i da pacijenti imaju najnoviju terapiju ali zbog kovida nemaju gde da je prime.
Direktor Novartis Oncology za Srbiju Filip Zorić kaže da pacijenti tokom pandemije odlažu odlazak kod lekara, što nije dobro.
- Tokom pandemije korona virusa imaćemo pandemiju karcinoma, a te bolesti su mogle da budu prepoznate da se na vreme javi lekaru. Države pokušavaju da kombinacijom ranom dijagnostikom i dostupnim inovativnim terapijama smanje smrtnost. Danas je situacija bolja nego ranije, lečenje je uspešnije - rekao je Zorić.
Najviše pomaka?
- Najveća moguća korist je za velike ubice, tumore pluća, dojke, debelog creva. Lekovi koji ulaze na listu ulaze za sve pacijente i odmah. Imamo lekove i ako ih imamo za najčešće bolesti, pomoći ćemo velikom broju pacijenata. Da oni koji su efikasni za ređe tumore treba da budu zastupljeni - rekao je dr Davorin Radosavljević
Hoće li novac koji je ostao od 2020. biti iskorišćen za inovativne lekove?
- To su izuzetno skupi lekovi, država treba da obezbedi lekove, opredeljenje države je jasno, koliko god da košta terapija. Nešto što je hitno, da bismo mogli da nastavimo ulaganje jeste registar bolesti. Ono što je važno za državu jeste do da bi mogli da garantujemo i planiramo ulaganja. Pacijenti će nakon inovativne terapije imati potpuno normalan život - rekla je dr Radojević Škodrić.
Dodala je da je Ministarstvo finansije omogućilo Fondu da zadrži novac i 5,8 milijardi biće sada uloženo u inovativnu listu lekova.
Lečenje onkoloških pacijenata inovativnim terapijama
- Prepoznat je značaj investicvije u zdravstvu i tokom pandemije. Dobru osnovu smo videli i kroz elektronski recept što je unapredilo dostupnost terapije pacijentima. Ključna inicijativa je kreiranje kliničkih registra i praćenje ishoda lečenja. Važno je da uvođenjem registra bolesnika mogli bi da prepoznamo razlike u ishodima lečenja pacijenata te da ih tako poštedimo nepotrebnih terapija, a da se fokusiramo na ono što donosi efekat - rekao je Filip Žorić, direktor Novartis Oncology za Srbiju
- Najbolji primer dobrog odnosa i dobre saradnje vidi se i kroz pandemiju, nestašice lekova nismo imali. To govori o saradnji između farmaceutskih kuća, fonda - rekao je Aleksandar Tripković, komercijalni direktor AstraZeneca za Zapadni Balkan.
On je dodao da je država prepoznala inovacije i da je sve to za dobrobit pacijenata.
Proširenje liste inovativnih lekova
- Problem dostupnosti lekova smatramo kao razvojnu kategoriju. Blizu smo onome što smatramo da naša zemlja zaslužuje,, najnovija proširenja će učiniti to još kvalitetnijim - rekao je dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju IORS
Zašto se vodi toliko velika borba oko inovativnih lekova?
- Inovativni lekovi su nešto o čemu mnogo mora da se priča. To su oni lekovi koji menjaju prognozu bolesti, spasavaju se životi, izbegavaju se promene, i zbog svega toga svaki ozbiljan sistem mora da ima inovativne lekove - rekao je Bojan Trkulja, izvršni direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA.
Veliki koraci su načinjeni poslednjih godina kada je reč o inovativnim lekovima, a država ulaže velika sredstva u ovakve terapije.
- Naravno da bi svi voleli da možemo sve inovativne lekove da stavimo na listu lekova, ali ne postoji država na svetu koja je to uspela. Kada stoji lek na listi lekova znači da je o trošku države - rekla je na početku direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić.
Dodala je i da država garantuje da će imati lekove sve dok su oni pacijentima potrebni.
- Postigli smo i više nego što smo planirali. Sada je na redu stavljanje novih inovativnih lekova, inovativne terapije i izazovima nema kraja - istakla je ona.
Tema je: Inovacioni motor: Inovativni lekovi / Primena inovativnih lekova / Trendovi u inovativnim metodama lečenja Saradnja: Gde je Srbija sa primenom inovativnih lekova u odnosu na Evropu / Ulaganje države u inovativne lekove / Perspektiva novih rešenja u zdravstvu i unapređenje regulatornog okvira / Pristup Inovativnim modelima u istraživanju i lečenju
Panelisti su:
Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
Aleksandar Tripković, komercijalni direktor AstraZeneca za Zapadni Balkan
Filip Žorić, direktor Novartis Oncology za Srbiju
Bojan Trkulja, izvršni direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA
Dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju IORS
Moderator: Nemanja Velikić, novinar i savetnik direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
(Kurir.rs)