Šumarski fakultet koji se priključio akciji "Zasadi drvo" prošle godine je obeležio sto godina postojanja. Ipak, čini se da je poslednjih godina više nego ikada akcenat na šumarskoj struci kao profesiji budućnosti.
- Poslednjih godina od kada se suočavamo sa posledicama klimatskih promena raste interes za šumarstvo, ali i za druge struke vezane za ekologiju - istakao je profesor Šumarskog fakulteta dr Vladan Ivetić u Pulsu Srbije.
Kako je dr Ivetić naveo, sadnja drveta je uvek pozitivna, ali treba voditi računa da se drvo zasadi tamo gde može da preživi i da se razvija.
- Urbano zelenilo poseban je problem i pod velikim je izazovima. Problem je veći kada je u oblastima gde su prirodno bile šume, mi dozvolimo da one nestanu i ne radimo ništa na njihovoj obnovi. Svako drvo ako se posadi na dobar način ima velike ekološke, socijalne, društvene benefite. Na tome treba raditi, ali na stručan način. Kada posadite drvo, vi pomažete da se ustanovi organizam koji živi više decenija. U velikom broju slučajeva to drvo vas nadživi. Hrastovi žive i do 300 godina. Ako posadnimo hrast na pogrešno mesto, onda smo izazvali više problema. Svaka biljka ima svoj ekološki optimum - objasnio je profesor Ivetić.
Profesor Ivetić istakao je da posao šumara nije samo seča drva. On je naveo i dalje ciljeve Šumarskog fakulteta.
- Naš cilj je da se uključimo u globalne procese obnavljanja šuma i promeni slike o šumarskoj slici. Posao šumara nije samo da seče drvo. Mi na našem fakultetu imamo veći broj predmeta vezan za ekologiju, gajenje šuma. Mali broj predmeta je vezan za korišćenje šuma. Prioritet u budućnosti je sve veće učešće zaštićenih prirodnih dobara, sada je to na nekih 7 odsto ukupne površine Srbije - rekao je profesor Ivetić
(Kurir.rs)
Bonus video: