Poslednjih nedelja sve je više ljudi na kovid bolovanju, što svog sebe, što zbog članova porodice, pa je izolacija radnika postala i više nego čest slučaj po firmama.
Mnogi od njih zato primaju umanjenu platu jer veliki broj poslodavaca nije u mogućnosti da ispoštuje preporuku države da im se umesto 65 odsto isplaćuje cela zarada tokom bolovanja.
Od ovakve prakse izuzeti su uglavnom zaposleni u javnom sektoru kojima je odsustvo zbog korone pokriveno u celini odnosno primaju punu, a ne umanjenu zaradu. Tu privilegiju, bar po nekim saznanjima, nemaju zaposleni u većem delu privatnog sektora ali i po nekim stranim kompanijama.
A preporuka Vlade, doneta još u aprilu prošle godine i danas je na snazi, i glasi da bi poslodavci, u slučaju kovid bolovanja, svojim zaposlenima tokom odsustva, trebalo da isplate celu zaradu.
I to danas jeste pravilo u javnom sektoru, ali kod privatnika ima slučajeva, smanjenja zarade, te im odsustvo zbog bolesti, dodatno komplikuje materijalni položaj. Ovo tim pre što poslednjih meseci korona brojke rastu, pa više nije retkost da su i deca zaražena. Nisu izuzeta čak ni ona u vrtićima, a kada se ustanovi da je neko od mališana zaražen, cela grupa ide u samoizolaciju. Zbog takvog pravila, roditelji koji nemaju ko da im čuva decu, primorani su da otvore bolovanje. Mnogi od njih nisu zaposleni u javnom sektoru, pa iako su i oni i deca zdravi, moraju da otvaraju bolovanje i prime 65 posto zarade.
Takav slučaj je zadesio i M.A., majku dvoje dece, koja radi u jednoj stranoj kompaniji, koja kaže da u avgustu i septembru, iako su i ona i njena deca zdravi, već dva meseca je na bolovanju.
- U avgustu je moj sin, koji ima pet godina, bio u grupi gde je jedno dete bilo zaraženo korona virusom. Zbog tog slučaja cela grupa je morala u samoizolaciju od 14 dana. Pošto nemam baka i deka servis, otvorila sam bolovanje iako sam dobila rešenje sanitarnog inspektora. Moja kompanija ne priznaje preporuku vlade pa mi je plata bila umanjena, odnosno primila sam 65 posto, što je po zakonu definisano za bolovanje - objašnjava ova Beograđanka i dodaje:
- Da stvar bude gora, u septembru se u grupi moje ćerke zarazio dečak, pa je i njena grupa morala 14 dana da bude u samoizolaciji. Opet sam morala da otvorim bolovanje i opet primila umanjenu platu. Niko ne garantuje da do ovakve situacije neće dolaziti i narednih meseci i zato smatram da bi trebalo da se ovakvi slučajevi urede nekim obavezujućim aktom a ne preporukom - objašnjava ova majka.
Bolovanje je, inače, regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a kada je u pitanju korona i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Istovremeno, Vlada je u pokušaju da zaštiti građane donela prošle godine u aprilu preporuku da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog korone isplaćuje cela plata. Međutim ta preporuka, koja je još na snazi, nema obavezujući karakter, pa je poslodavci primenjuju samo na osnovu dobre volje.
- Zaključak Vlade kojim je regulisana ova preporuka je formalno i dalje na snazi, ali to je samo preporuka i ne predstavlja i obavezu za poslodavca. Poslodavci koji žele da zaposlenima nadoknađuju 100 odsto naknadu zarade za bolovanje u slučaju kovida, potrebno je da to propišu opštim aktom kod poslodavca - pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu - objasnila je advokat Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.
U protivnom, kako je dodala, za bolovanje uzrokovano kovidom plaća se najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade.
Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.
- Zbog loše situacije veklikog broja kompanija zbog korone, mnogi poslodavci nisu imali objektivne mogućnosti da ispoštuju preporuku vlade- kaže Atanacković.
Inače, Zakonom o radu je plata za vreme bolovanja za prvih 30 dana odsustva u iznosu od najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Istovoremno postoji mogućnost da se plata bude i veća, ali to se reguliše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu u samoj kompaniji.
(Kurir.rs/Blic Biznis)