Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će 1. novembra 30 evra biti isplaćeno svim punoletnim građanima koji su se za tu pomoć prijavili još u aprilu mesecu.
Isplata se sprovodi u okviru trećeg paketa ekonomske podrške privredi i građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije korona virusa.Mali je, gostujući na Hepi televiziji, rekao da građani ne treba da se prijavljuju za tu isplatu jer su se za nju prijavljivali u maju, kada im je, takođe uplaćeno po 30 evra.
"Takođe, od 15. novembra počinje prijavljivanje za dodatnih 20 evra pomoći, za one koji se nisu prijavili za pomoć od 30 plus 30 evra, a ispunjavaju potrebne uslove, ili koji su u međuvremenu postali punoletni. Penzioneri i svi koji su se već prijavili za dodatnu pomoć od 20 evra ne treba da se prijavljuju, već će im ona biti automatski isplaćena u decembru", objasnio je on i dodao da će penzionerima početkom sledeće godine biti isplaćeno i dodatnih 20.000 dinara.
Mali je rekao da u Beogradu boravi više od 100 svetskih delegacija, čime se obeležava šest decenija od prve konferencije Pokreta nesvrstanih, što Srbiji pruža novu političku i ekonomsku šansu.
"Na nama je da iskoristimo njihovo prisustvo i da ne poentiramo samo politički, već i ekonomski. Treba da pokažemo ko je i šta je Srbija danas, da vidimo kako da se ekonomski povežemo sa njima, kako da se vratimo na stara tržišta", istakao je Mali.
On je rekao da je tokom vikenda održano nekoliko sastanaka, kao i večera sa predsednikom vlade Alžira i sa predsednikom Gane.
"Razgovarali smo o traktorima, vozilima, o saradnji u oblasti poljoprivrede, čak i o IT sektoru, razvoju veštačke inteligencije, e-uprave, digitalizacije. Oni dolaze spremni znajući da je Srbija napravila ogromne korake u tom pogledu, sa željom da sa njima podelimo iskustva", naveo je on.
Dodao je da je sa predsednikom Gane razgovarano o ulaganjima u finansijsko tržište, o građevini i drugim projektima što daje šansu domaćim fabrikama i proizvođačima.
Kometarišući današnji početak razgovora sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda povodom prve revizije tekućeg savetodavnog aranžmana Mali je rekao da će do detalja biti sagledavano sve što se dešavalo tokom ove godine i ramatran plan za 2022. godinu.
"Mi za sledeću godinu predviđamo manji budžetski deficit, od tri odsto BDP-a. Dakle, reč je o deficitu koji nas vraća u koloseke pre krize. Takođe, planirana su velika izdvajanja za investicije", rekao je on.
Odgovarajući na pitanje o energetskoj krizi, Mali je rekao da se sada razmišlja na koji način će rastući nivo duga u razvijenim zemljama ukočiti globalnu ekonomiju.
"Jeste kriza, ali to ne znači da treba da se sakrivate ispod stola, nego da posmatrate, da postanete svesni problema. Sećam se koliki je bio pritisak na predsednika Vučića zbog Turskog toka, da se gasovod kroz Srbiju ne izgradi. Tada su govorili da nam to ne treba, da će oni o nama brinuti. Da ga nismo izgradili i da predsednik nije izdržao te pritiske, mi danas ne bi imali gas ili bi imali probleme sa gasom. Dakle, vodimo svoju politiku, politiku sa fokusom na interese građana Srbije", kazao je Mali.
(Kurir.rs)