Ministar finansija Siniša Mali i potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) Liliana Pavlova razgovarali su danas u Beogradu o napretku u realizaciji zajedničkih projekata i o novim aktivnostima, saopštilo je to ministarstvo.
Mali je rekao da nema oblasti u kojoj Srbija ne sarađuje sa tom finansijskom institucijom, a najznačajnije su one koje su najosetljivije i na udaru zbog aktuelne pandemije, privreda i zdravstvo.
"Glavna uzdanica evropske investicione politike je EIB koja je dala prioritet projektima usmerenim ka privredi i investicijama, sa ciljem da se poboljša život svih građana", rekao je Mali.
Podsetio je da je u junu potpisan ugovor u vrednosti od 200 miliona evra kredita za pomoć malim i srednjim preduzećima u Srbiji, a od tog iznosa 110 miliona evra biće upotrebljeno za likvidnost preduzeća a 90 miliona za investicione aktivnosti, odnosno za nabavku opreme kako bi se umanjile negativne posledice pandemije.
Pavlova je rekla da je više od 200 miliona evra uloženo u modernizaciju, obnovu i proširenje tercijalnih bolničkih usluga u Srbiji koje pružaju klinički centri u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
"Klinički centar u Nišu, rekonstruisan uz pomoć ovog kredita, proširio je svoje kapacitete te sada više od 2,5 miliona gradjana sa juga Srbije ;ima bolji pristup zdravstvenim uslugama u tom objektu", ocenila je Pavlova.
Dodala je da je oko 50 miliona evra uloženo u rekonstrukciju 20 regionalnih bolnica u Srbiji i dva instituta, uključujući Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" gde je EIB podržala modernizaciju proizvodnje vakcina sa 3,6 miliona evra.
Mali i Pavlova su istakli da je druga važna oblast saradnje energetika i zelena tranzicija i podsetili su da je u maju potpisan finansijski ugovor za Gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad-Bugarska, čija je vrednost 85,5 miliona evra, a biće finansiran kreditom EIB od 25 miliona evra, a obezbedjena su i bespovratna sredstava EU (IPA) od 49,5 miliona evra.
Sve ove inicijative EIB deo su, kako se navodi, Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije usvojenog 2020. godine koji će zemljama Zapadnog Balkana staviti na raspolaganje oko 30 milijardi evra za ulaganja kojima se podstiče zelena tranzicija, inkluzivan rast i stvaranje zajedničkog tržišta.
(Kurir.rs/Beta)