Srpsku ekonomiju godinama muči hroničan nedostatak radne snage.
I dok je ova činjenica do pre samo desetak godina mogla biti tumačena kao utopijska prognoza danas je realnost koja je iznedrila i trendove za koje se do skora tvrdilo da neće doći u Srbiju. Danas i u našu zemlju dolazi sve više jeftine radne snaga i to iz najudaljenijih i najsiromašnijih zemalja sveta.
Praktično, dok naši majstori osvajaju tržišta zapadnoevropskih i drugih zemalja, danas po Srbiji zidaju, majstorišu, obavljaju dostave i razne druge poslove radnici iz nekoliko zemalja Afrike, Pakistana, Turske, Irana, Iraka, Sirije, Turkmenistana, Nepala, Bangladeša, Indije, ali i nekoliko komšijskih država.
Generalni trendovi u ekonomiji i demografiji uslovili su rast tražnje za različitim deficitarnim stručnim i zanatskim profilima. U nameri da obezbede preko potrebnu radnu snagu, agencije dovode radnike i iz najudaljenijih delove sveta.
- Inostrani radnici ne samo da rade duže tokom dana nego kad se sve sabere firmu koštaju i mnogo manje. Sada sam u postupku zapošljavanja njih desetak. Radiće i po 10 sati dnevno, šest dana u nedelji, a osnovna plata je 320 evra koja ne može od toga mnogo da odstupa . Sve te uslove ugovaram sa agencijom koja ih i dovodi - kaže preduzetnik iz Srema.
Dodaje da je njegova računica jasna.
- Jednostavno, koštaju me manje, naši ljudi sebe cene, ali često i precenjuju. Uz to, kao mali privatnik ne mogu da platim radnika koliko može velika kompanija i tu nastaje veliki problem kad pregovaramo sa potencijalnim radnicima iz Srbije o uslovima. Sada sa nekoliko radnika sa Šri Lanke i platom od 37.000 dinara, menjam naše ljude kojima sam davao i po 70.000 dinara, a koji su radili na mašinama za proizvodnju rezervnih delova od gume i plastike - navodi preduzetnik.
Dodaje i da samo na jednom radniku može da uštedi skoro 400.000 dinara za godinu dana.
- Zbog takvih ušteda manje firme u Srbiji će moći da opstanu i da pokreću nove investicione cikluse - zaključio je sagovornik.
Prema nezvaničnim informacijama, privatni preduzetnici iz Srbije nemaju direktne obaveze prema stranim radnicima. Za sve je nadležna agencija koja im obezbeđuje i organizuje sve zvanične dozvole, smeštaj, obroke, prevoz i prateću logistiku.
Zaključak je da je posao dovođenja radnika isplativ i agencijama i privrednim subjektima, ali i samim radnicima, koji bi u svojim matičnim zemljama zarađivali znatno manje sume od kojih neretko zavise čitave porodice.
Ocena je i da možemo očekivati sve veći broj uvezenih radnika koji mnogim preduzećima znače opstanak i konkurentnost na tržištu.
Praktično, sve dok ne dođe do promene u odnosu suficitarnih i deficitarnih zanimanja, uvezeni radnici i agencije koje ih dovode igraće značajnu i sve značajniju ulogu u razvoju ekonomije i čitave zemlje.
(Kurir.rs/Blic)