Primanja najstarijih građana biće veća od januara naredne godine za najmanje pet odsto!
Svih 1,7 miliona penzionera procentualno će dobiti istu povišicu, a to bi prosečnu penziju od 29.400 uvećalo za 1.470 na 30.870 dinara.
Najstariji koji imaju veću penziju vrednosno će dobiti i "deblju kovertu", ali najveći broj imaće u džepu između 750 i 1.000 dinara više s obzirom na činjenicu da najveći broj penzionera u Srbji (nešto više od 17 odsto) ima primanja između 15.000 i 20.000.
Oko 10.000 penzionera, koliko ih danas ima penziju od oko 30.000 dinara, od naredne godine svakog meseca primaće oko 1.450 dinara više nego danas.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da će ove godine minimalni rast BDP biti šest odsto i da će, ako se računa po švajcarskoj formuli, od prvog januara 2022. godine penzije rasti za pet odsto, ali pod uslovom, kako kaže, da nastavimo ovako da radimo.
- Trudićemo se da to bude i malo više - rekla je Brnabić.
Prema njenim rečima od 2012. do 2021. godine penzije u našoj zemlji povećane su za 23 odsto, a u narednim godinama penzije će rasti za pet odsto na godišnjem nivou.
Konačna odluka sa preciznim procentom povećanja, trebalo bi da bude donesena u poslednjem kvartalu ove godine, najkasnije u oktobru ili novembru.
- To je bila praksa i svih prethodnih godina. U međuvremenu nikako ne treba isključiti mogućnost jednokratne pomoći najstarijima - kaže izvor iz Nemanjine 11.
Rast penzija po "švajcarskom modelu" u Srbiji je stupio na snagu u janaru prošle godine i to praktično znači njihovo usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.
Takva formula, inače, bila je uvedena 2003. godine i primenjivana do 2006. kad je ukinuta na insistiranja Svetske banke, a u okviru tadašnjeg aranžmana MMF. Od tada su penzije usklađivane samo sa rastom inflacije.
Penzije su vanredno povećane 2008, a od 2010. godine su usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto. U 2014. godini su u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene penzije veće od 30.000 dinara, ali su kasnije nekoliko puta uvećavane u zavisnosti od stanja u republičkom budžetu.
Većina evropskih zemalja ima formule za usklađivanje penzija, a najčešće se određuju u skladu sa rastom inflacije i prosečnih zarada.
(Kurir.rs/Blic)