Podsticaji u oblasti poljoprivrede, davanje primata inovacijama i njihova primena u celokupnoj privredi garant su daljeg uspešnog razvoja zemlje
Konstantno poboljšanje usluga, kvaliteta i podizanje znanja; sprega nauke, tehnike i privrede, kao i oslanjanje na inovacije, budućnost su kada je reč o privredi naše zemlje, zaključeno je na osmoj onlajn konferenciji „Slobodna privreda - monopolizacija ili slobodno tržište?“ u okviru Re-set samita.
Dragan Milić sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, ujedno i moderator prvog panela „Šta sve Srbija nema“, ocenio je da Srbija ima mnogo toga, da zna da proizvede i da se bori da plasira svoje poljoprivredne proizvode.
- Naš najveći spoljnotrgovinski partner je EU, a izvoz raste bržim tempom od uvoza. Pokazuju se dobre prilike za izvoz, a najveće učešće imaju žitarice, kukuruz, kao i voće i maline - kaže Milić.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da sve više mladih uspešnih ljudi počinje da se bavi poljoprivredom.
Prerada voća
- Svaka stvar može da se razvija, a početni koraci su uvek teški - ističe Nedimović i dodaje da je srpska poljoprivreda 2020. zabeležila rast od pet odsto i verovatno će se i ove godine ponoviti uspeh od prethodne - rekao je ministar i naveo da ne zna nijednu zemlju koja se razvila isključivo od poljoprivrede.
On je istakao da „imamo veoma dobre rezultate, naročito u izvozu“.
- Vlada je pre desetak dana donela uredbu za podsticanje prehrambene industrije u delu transfera novih tehnologija i narednih dana će biti konkurs za podsticanje nabavke nove opreme u kontekstu uvođenja novih tehnologija. Svako ko kupi novu mašinu za prehrambenu industriju, a investicija je veća od milion evra, imaće dodatnu podršku - naglasio je.
Panelista Aleksandar Marković, izvršni direktor „ITN Group“ iz prerađivačkog sektora, ističe da su njihove ambicije vezane za širenje asortimana u pravcu najsavremenije automatizovane linije za preradu i pakovanje voćnih preparacija.
- Već sredinom sledeće godine plan je da se završi linija za liofilizaciju voća i povrća, kao i jedna od linija koja će biti najmodernija za hladno ceđene sokove, u kojima vidimo veliku izvoznu šansu.
Panelista Saša Stanić, direktor kompanije „H&S Fruit Arilje“, istakao je da u toj kompaniji prave fabriku za preradu voća.
- Ideja je došla od Ministarstva poljoprivrede i veoma smo zahvalni na tome. Novi proizvodi iz našeg pogona su voćne kaše, džemovi i voćni koncentrati - rekao je Stanić i dodao da njihova kompanija plasira na najzahtevnijim tržištima, a najpre zapadne Evrope.
Panelista Miloš Jokić, izvršni direktor Terra Optima, kaže da firma koju predstavlja poseduje 60 hektara zasada jabuke opremljenog najnovijim tehnologijama.
- Izgradnjom hladnjače postali smo i izvoznik. Bavimo se isključivo svežim voćem. Susreli smo se sa sezonom praćenom koronom i tu vidimo različite trendove u pakovanju. I mi moramo da pratimo trendove uz prvoklasni kvalitet - rekao je i naveo kao primarno tržište jabuke Rusiju, UAE, Kuvajt, Katar, a za šljivu Nemačku i Češku.
Moderator i panelista drugog panela „Inkluzivno tržIšte - jačanje domaće privrede“ Aleksandra Drecun, president of Intersection, Center for Science and Innovation, rekla je da je ključno pitanje kako možemo da ojačamo privredu na inkluzivan način, povezivanjem aktera iz različitih oblasti društvenog života.
Inkluzija i integracija
Milan Veselinov, direktor CirEkon, na početku je rekao da se radi na integraciji državnog sektora, inovacionih centara, istraživačkih centara, akademije i privrednog dela i da se sve to integriše u društvo.
- Transfer znanja okosnica nam je potreba za cirkularnom ekonomijom - rekao je i naglasio da „non-stop ulažu u poboljšanje usluga, znanja i kvaliteta“.
Nataša Golić, rukovodilac Sektora za transfer tehnologija i suvlasnik i direktor spin-out kompanije Instituta - Invetlab, kaže da je jedna od strateških politika instituta da se bavi inovacijama i transferom tehnologija, odnosno saradnja s privredom. Ona je istakla i da je njihov proizvod probiotik koji bi mogao da zameni antibiotike u stočarstvu i da imamo zdravije meso i hranu na tržištu.
- Najveći izazov nam je i to što je u Srbiji najbrže rastući sektor IT kada je reč o inovacijama, ali ne treba da zanemarimo biotek i heltek inovacije.
Marko Mihailović, direktor prodaje Bitgear, objasnio je da se oni bave razvojem proizvoda elektronskih uređaja.
- Ljudi nas percipiraju kao elektroničare, kao kompaniju koja se bavi razvojem hardvera. To nosi sa sobom specifične okolnosti. Bavili smo se pretežno uslužno za strane klijente. Sada pokušavamo da pomognemo drugim biznisima da digitalno transformišu svoje poslovanje.
Direktor E Prime Electric Bikes Milan Manojlović naglasio je da su ponosni jer su uspeli da na električni bicikl ugrade bateriju od 1,2 KWh koja omogućava da se korisnik vozi 200-250 kilometara.
Dodao je i da ove godine izbacuju mopede, prvo vozilo u Srbiji koje će biti homologovano po svim evropskim standardima i moći će da se registruje u bilo kojoj zemlji u EU.
PhD saradnik za transfer tehnologije Fonda za inovacionu delatnost Ivana Kostić istakla je da su oni pionirska državna institucija koja se bavi podrškom inovacija sa Ministarstvom prosvete i uz podršku kancelarija EU i Evropske banke.
Kako kaže, program inovacionih vaučera bio je najuspešniji i predstavlja spregu nauke i privrede. Ona je pozvala sve da se prijave za inovacione vaučere i program transfera tehnologije. Za leto je najavila i programe mini-mečing saradnje nauke i privrede, kao i nove programe smart start i formiranje akceleratora u okviru Fonda od jeseni.
Važnost inovacija
Moderator trećeg panela „Samo slobodnom privredom do prave vrednosti i većih plata“ pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u PKS Bojan Stanić naglasio je da uslovi u privredi treba da doprinesu kreiranju veće vrednosti na tržištu, konkurentnije privrede i porastu standarda.
Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije, ocenio je da rast BDP Srbije veoma važan, kao i dalji razvoj infrastrukture u Srbiji.
Gazdić je rekao da se trend dolaska stranih kompanija i ukupnih ulaganja nastavio poslednjih godina, privukli smo 3,1 milijardu evra direktnih investicija, što je za Srbiju nenormalno velika suma.
Direktor Razvojne agencije Vojvodine (RAV) Nikola Žeželj istakao je da je Srbija preko Vojvodine povezana s razvijenim zemljama EU.
- RAV je od 2017. sa ključnog posla privlačenja stranih investicija prešao na guranje akcenta na domaću privredu. Radimo analize i komuniciramo s domaćom privredom i šta je njima potrebno.
Direktor za održivo poslovanje Delta holdinga Tijana Koprivica smatra da je razvoj u oblasti održivog poslovanja najpotrebniji za razvoj zajednice u celini.
- Ako s tog aspekta ocenjujem poslovni sektor, rekla bih da je stanje dobro, da su velike kompanije osvešćene i da u svojim strategijama razvoja obuhvataju ekonomske, ekološke, ali i društvene planove razvoja.
Kurir.rs/Jelena Vukić Foto: Shutterstock