EPIDEMIJA virusa korona nije zaustavila ulaganja u "Elektroprivredi Srbije". Sve je više gradilišta i započetih projekata.
Samo u prošloj godini investicije su dostigle gotovo pola milijarde evra, a u poslednjih pet godina razvojni projekti bili su vredni oko dve milijarde evra.
Mnogi projekti su svojevremeno bili u zastoju ili pred raskidom, ali je uz trud poslovodstva i stručnjaka EPS, 2016. godine pokrenut točak investicija. Tako EPS ispunjava obavezu da sačuva i osavremeni kapacitete koji su izgrađeni, ali i da izgradnjom novih osigura energetsku bezbednost Srbije i poveća učešće obnovljivih izvora u portfoliju najveće energetske kompanije. Cilj je da "Elektroprivreda" unapredi postojeće termoelektrane, hidroelektrane, rudarsku mehanizaciju, otvara savremene kopove i izgradi nove "zelene" elektrane. Najava novih ulaganja u elektroenergetiku daje podstrek da EPS ubrza dosadašnje projekte i uskoro započne što više novih.
MEĐU najznačajnijim projektima je izgradnja novog bloka snage 350 megavata u Kostolcu od 618 miliona dolara. To je prvi veliki kapacitet za proizvodnju električne energije koji EPS gradi posle tri decenije. Srbija će dobiti moderan, efikasan blok koji će ispunjavati sve domaće i evropske ekološke kriterijume i dugoročno će povećati sigurnost srpskog energetskog sistema. Očekivana godišnja proizvodnja je oko 2,2 milijarde kWh.
Početkom decembra prošle godine postavljen je kamen temeljac za postrojenje za odsumporavanje u EPS-ovoj termoelektrani "Nikola Tesla B". To je treće postrojenje kojim će se znatno unaprediti zaštita životne sredine i za oko 20 puta smanjiti emisije sumpor-dioksida. Vrednost izgradnje postrojenja u TENT B je 210 miliona evra, a oko 120 miliona evra biće realizovano kroz rad domaćih firmi.
- Učešće domaćih firmi je veoma važno za rast naše privrede, jer EPS utiče direktno na rast BDP tri odsto na nivou godine i još tri odsto indirektno, kroz građevinu i ostale grane. Ovakvi projekti garantuju budućnost termoelektrana u Srbiji i energetsku stabilnost - rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora "Elektroprivrede Srbije". - Zahvaljujući proizvodnji električne energije iz svih resursa i sprovođenju projekata zaštite životne sredine, EPS pravi održivi balans i omogućava značajnu konkurentnost srpske privrede.
EPS je završio izgradnju takvog postrojenja u TE "Kostolac B" vrednog 96 miliona evra i garancijska merenja su pokazala da su emisije sumpor-dioksida znatno ispod važećeg evropskog standarda od 200 miligrama po kubnom metru. Najveći projekat, čija je realizacija u toku, vredan je 217 miliona evra i obezbediće sistem za odsumporavanje dimnih gasova za četiri bloka TENT A. To je jedna od najvažnijih investicija u regionu zbog visine finansijskih ulaganja i pozitivnih ekoloških efekata. Planirani su i projekti za preostala dva bloka u TENT A, kao i blokove u TENT B, TE "Kostolac A" i novi blok "Kostolac B3".
ZNATAN udeo u investicionom ciklusu imaju projekti za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. Najveći novi kapacitet među njima je vetropark snage 66 megavata koji će se graditi u Kostolcu. Vrednost projekta je oko 100 miliona evra i ukupno 20 vetrogeneratora biće podignuto na zatvorenim kopovima i odlagalištima ogranka "TE-KO Kostolac". Očekivana godišnja proizvodnja je oko 150 miliona kilovat-sati što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.
Najveća hidroelektrana u Srbiji HE "Đerdap 1" povećaće snagu za oko 10 odsto i produžiti radni vek za 40 godina revitalizacijom agregata. Plan je da poslednja, šesta faza, počne u maju. Plan je i da nakon obnove prve đerdapske hidroelektrane počne revitalizacija svih 10 agregata HE "Đerdap 2" i EPS dobije oko 50 novih megavata snage za proizvodnju električne energije na Dunavu.
Uspešno je završena revitalizacija hidroelektrane "Zvornik", a efekti se uveliko vide sa novim dnevnim i mesečnim rekordima. Posle revitalizacije, ukupna instalisana snaga agregata je 125,6 megavata, što je za 30 odsto više. To je kao da je u HE "Zvornik" postavljen još jedan agregat. Revitalizacija doprinosi i manjim troškovima održavanja i produžetku životnog veka ove hidroelektrane za sledećih 40 godina.
Kurir.rs/Novosti