BEOGRAD - Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je set zakona koje su poslanici danas usvojili u Skupštini Srbije od značaja za razvoj infrastrukture, ekonomski razvoj Srbije i realizaciju programa "Srbija 2025".
"Projekti predviđeni ovim zakonima su od kapitalnog značaja za Srbiju, doprineće održivom unapređenju srpske privrede i olakšati transfer tehnologije, kao i stručnog razvoja kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage", kaže Mali.
Među usvojenim propisima, Mali je istakao da je prvi i i možda najvažniji od svih Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji.
"Potpisivanjem ovog Sporazuma i njegovim usvajanjem u Skupštini na korak smo bliže cilju da građani Beograda i Srbije dobiju svoj prvi metro, kao i tome da radovi na ovom projektu krenu do kraja naredne godine", kaže ministar.
Dodao je da će metro prestonici doneti civilizacijski napredak i bolji kvalitet prometa saobraćaja i prevoza građana.
Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, Mali je rekao da ovim setom zakona Ministarstvo finansija zaokružuje značajnu zakonodavnu aktivnost u ovoj godini, a da se u zakonskoj proceduri ove godine našlo čak 40 propisa u nadležnosti Ministarstva finansija.
"Ponosan sam na svoj tim, jer smo uspeli da uradimo veliki posao i da u doba velike neizvesnosti, propisima obezbedimo predvidivost, bitnu za planiranje poslova u narednoj godini", naveo je Mali.
Ministar kaže da je najvažnija vest za privredu da su se izmene uglavnom odnosile na pojednostavljivanje, konkretizaciju i bolje definisanje zakonskih procedura i primenu propisa, a sve u cilju olakšanog poslovanja.
Među usvojenim propisima je i Zakon o zaduživanju Srbije kod UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica.
"Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Srbije u drumskom transportu, s obzirom na to da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, komercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost ovog projekta do 467,5 miliona evra kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova, koji obuhvataju izgradnju tri deonice: Ruma-Šabac, izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu i izgradnju brze saobraćanice od Šapca do Loznice.
Kao treći zakon iz oblasti nadležnosti Ministarstva finansija je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.
Tim propisom se, kaže, otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica - rezidenata dve strane.
"Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganja njihovih investitora u privredu Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje", naveo je Mali.
Ministar je ponovio da su javne investicije planirane u 2021. na veoma visokom nivou. "Ponosan sam što se veći deo budžetskih planova odnosi na kapitalne izdatke, čijom realizacijom radimo na sprovođenju programa 'Srbija 2025', koji nam je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odredio kao apsolutni prioritet", rekao je Mali.
Dodao je da je fokus na kapitalnim ulaganjima, što je značajna promena politike u odnosu na ranije kada se veći deo ulagao u tekuću potrošnju. Ministar je rekao da su budžetom za 2021. predviđene ukupne investicije od oko 330 milijardi dinara, što je oko 5,5 odsto BDP-a.
"To je najveći nivo izdvajanja za kapitalne investicije do sada, što je pohvalio i Fiskalni savet", podsetio je Mali. On je dodao da se javni dug na nivou opšte države smanjuje i da će do kraja 2021. godine biti na nivou ispod 58,7 odsto BDP-a, kao i da su ciljevi fiskalne politike svakako usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP, te da ne očekuje veći rast javnog duga ni u sledećoj godini.
(Kurir.rs/Tanjug)