Mnoge kompanije odmah u martu na početku pandemije odreagovale i uključile se u brojne humanitarne akcije pomoći najugroženijima, iako su se i same suočavale sa neizvesnošću u poslovanju
Da nam je neko početkom ove godine rekao da će se ubrzo cela planeta zemlja naći pod katancem zbog pandemije izazvane korona visurom, retko ko bi u takvu prognozu poverovao. Dešavale su se i ranije svetske krize, ali ovoga puta cela planeta je stala i našla se u karantinu. Brza i efikasna reakcija države i društva u celini, solidarnost među ljudima, disciplina u poštovanju odluka, u proteklom periodu dodatno su dobile na težini.
Brza reakcija kompanija
Veoma brzo, jedna za drugom, kompanije su, uprkos što je mnogima bilo ugroženo poslovanje, uputile donacije ljudima kojima je pomoć najpotrebnija.
Društveno odgovorno poslovanje u vreme epidemije pokazalo se kao izuzetno važno. Pomagao je ko je kako mogao. Kompanije i pojedinci trudili su se da pojačaju svest o značaju vraćanja ostvarenog profita široj zajednici, jer kako kažu, ovakav model poslovanja kompanijama ne stvara trošak, već donosi dodatu vrednost. Sve ovo pokazuje da društveno odgovorno poslovanje u budućnosti mora da postane poslovni model, deo poslovne politike, u svim segmentima organizacije, u celom lancu vrednosti, u svim oblastima privređivanja. S druge strane, i podaci govore da samo odgovorne kompanije mogu biti i dugoročno uspešne i da altruizam i uspešnost zaista mogu da idu ruku pod ruku.
Gubitnici i pobednici
I dok je kriza izazvana epidemijom virusa korona pojedine sektore gurnula na ivicu opstanka, drugi su iz nje izvukli i neke koristi.
Svakako da su najveću štetu pretrpeli putnički saobraćaj, posebno vazdušni, turizam, i čitav horeca sector.
Ministarka trgovine, telekomunikacija i turizma Tatjana Matić navela je da se procenjuje da je turizam u Srbiji pretreo štetu od oko milijardu evra, zbog pandemije kovida-19.
Susrećemo se sa novom situacijom koja je izazvala i najveću ekonomsku krizu, a u privredi je turizam je naročito pogođen. Srbija nije mogla, kao ni ceo svet, da izbegne katastrofalne posledice - kazala je Matićeva.
Inače, Srbija je u prvih osam meseci ove godine ukupno izvezla robe u vrednosti od 10,6 milijardi dolara, što je pad od 7,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Međutim, nije sve tako crno. Postoje i oni kojima je pandemija virusa išla na ruku i višestruko povećala obim poslovaja i profite. Najbolji primer je internet trgovina koja je zabeležila značajnu stopu (uglavnom dvocifrenog) rasta. Videvši to, određene industrije/biznisi koji ranije nisu imali fokus na Internet prodaji, poput trgovaca robom široke potrošnje, iskoristili su ovaj trenutak da podignu „online“ prodajne kapacitete.
Akcija “Za život” mnogima dala nadu
Kao društveno odgovornoj kompaniji bilo nam je stalo da damo svoj doprinos i na primeru pokažemo odgovornost prema zajednici. Upravo nam je to bila ideja kada smo još na početku pandemije pokrenuli akciju “Za život” sa Gradom Beogradom i Bankom hrane. Čak 8.000 porodica sa teritorije glavnog grada koje su bile obuhvaćene tom zajedničkom akcijom dobilo je paket “Za život”. Uz svesrdnu pomoć kompanija u robnim i novčnim donacijama uspeli smo da za 12 dana prikupimo 44,6 tona hrane vredne 12 miliona dinara. Cilj nam je bio da efikasno odgovorimo na krizu u kojoj se celo društvo našlo tokom pandemije korona virusom. Zahvaljujući snazi zajedništva naša misija je uspela.
Kompanijama koje su tada kroz doncije pomogle akciju “Za život” i danas dugujemo zahvalnost: Aleva, Atlantic Group, Aquawell production, Avala Ada, Voda Voda, GTP inženjering, Delhaize Srbija, Dragan Rovčanin, Imlek, Jaffa DOO, Nenatekst Tekstil, ProMove, Transport a.d, Femić co doo, Carnex, Šabačka mlekara.
Jelena Vukić
Foto: Promo