Koje reformske promene nas očekuju u novoj generaciji obrazovanja? Šta je započeto i čemu se teži? Kako primeniti nove pravce u obrazovnom sistemu i vrednostima obrazovanja, uvesti tehnološke inovacije i promovisati nove profesije? Sve navedeno samo su neka od pitanja o kojima smo debatovali tokom digitalne konferencije Re-set obrazovanje sa stručnim i eminentnim sagovornicima.
Važna adaptibilnost
Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u uvodnom delu konferencije naveo je da je „intencija države Srbije da kao dinamična i konkurentna ekonomija zadrži liderstvo u regionu i da u toj panevropskoj podeli rada postane značajan faktor s novom strategijom obrazovanja za period 2020-2027“.
- Želimo da odredimo pravce, mere i aktivnosti kojima ćemo doprineti ostvarenju ovog cilja. Očekujem da ta nova strategija bude spremna u prvom kvartalu sledeće godine. Priprema je u najvećoj meri urađena sa stručnom javnošću i ostao je da se završi deo oko visokog obrazovanja i nauke i da se uradi široka, inkluzivna javna rasprava. Očekujem da stvorimo jedan sistem koji se neće opirati promenama, već će ih na neki način inicirati, polazeći od uverenja da su promene nužne i važne. Jedan od vidova takvog odnosa jeste i uvođenje digitalizacije, koju je još za vreme prošle vlade inicirala premijerka Ana Brnabić. Obrazovni sistem je u velikoj meri prihvatio digitalizaciju. Kada je došlo do pandemije koronavirusa, videli smo koliko su digitalizacija, elektronski servisi i platforme, onlajn nastava i sposobnost da se prilagodite aktuelnoj situaciji važni, i da ne bi bila moguća bez digitalizacije - naveo je Ružić.
Ono što nas, prema njegovim rečima, očekuje jeste da sagledamo koje su potrebe privrede, a šta naš obrazovni sistem može da ponudi privredi.
- Dualno obrazovanje je kod nas uvedeno na velika vrata. Nama je želja da prosvetni sistem teži tome da svaki pojedinac u procesu učenja stekne nova znanja, veštine, kompetence i da se u najranijim razredima razvija preduzetnički duh, da mladi odrastaju kao preduzimljivi ljudi. Iz godine u godinu broj učenika, škola i kompanija narasta, svest u kompanijama o potrebi za dualnim obrazovanjem je sazrela i ukupan broj učenika u sistemu dualnog obrazovanja je preko 10.000. Broj dualnih obrazovnih profila je 47, a broj srednjih stručnih škola u dualnom obrazovanju je 120, dok je broj kompanija koje učestvuju u realizaciji učenja kroz rad 880. To su brojke koje mi nismo imali pre deset godina - primećuje ministar.
On dodaje da je jedan od važnih ciljeva reforme „da ne izvozimo ljude, odnosno pamet, već usluge“.
- To je ideja vodilja, a suština je da stvorimo uslove da mladi ovde steknu znanje, ali da se ovde i zaposle. To nije lak zadatak, ali je jedan od načina da to uradimo ulaganje u nauku - zaključuje on.
Reforma školstva
Prvi panel „Reforma obrazovanja - novi modeli usklađeni sa privredom“ moderirao je Mladen Stamenković, prodekan za naučnoistraživački rad Ekonomskog fakulteta. On je istakao važnost debate o reformi obrazovanja, ali i, što je veoma značajno, usklađivanju s privredom, da li i kako se koncepti obrazovanja menjaju u skladu sa zahtevima i potrebama privrede.
Panel je otvorio Vukašin Grozdić, savetnik predsednice Vlade Srbije. On je naglasio da obrazovanje nije novi prioritet predsednice Vlade Srbije, ono je to bilo i u prethodnoj vladi. On je dodao da se značaj koji je dat obrazovanju i u novoj vladi video i iz samog ekspozea premijerke, a jedan od prioriteta jeste i rad na veštačkoj inteligenciji.
- Ono što nas čeka u narednim godinama jeste jedinstveni sistem i baza naučnika i naučnih aktivnosti gde će svaki naučni radnik dobiti svoj jedinstven ID, pa će lako moći da komunicira s bilo kojim kolegom ili naučnom institucijom u svetu - rekao je Grozdić.
Pomoćnik ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje Gabrijela Grujić govorila je o blok-nastavi i naglasila kako da kod mladih ljudi razvijamo veštine ako nisu u stimulativnoj sredini, a to su kompanije. Naime, reč je o dualnom obrazovanju čiji je najveći benefit da svi profili dualnog obrazovanja, a njih je 47, imaju zajednički standard kvalifikacija, čime će moći da odgovore na sve zahteve ne samo domaćih nego i stranih kompanija.
- Đaci koji uče po dualnom obrazovanju mogu da imaju čak 80 odsto nastave kroz rad - rekla je Grujićeva, dodajući da je praktična nastava nešto drugo kada se đaci, recimo, provedu kroz kompaniju, vide kako to izgleda, kako izgledaju pojedina radna mesta..
Ona je dodala da se mladim ljudima često traži iskustvo, a da oni to nemaju, pa je studentima u suplementu diplome takvo iskustvo priznato kad ga imaju.
Benefiti dualnog obrazovanja
U drugom panelu, koji je takođe vodio Mladen Stamenković, Mira Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS, takođe je govorila o dualnom obrazovanju rekavši da je na samom početku ovog modela, tamo negde 2013. godine, u sistemu bilo četrdesetak kompanija, a sada ih ima već blizu 900!
- Veliko je zadovoljstvo imati priliku govoriti o dualnom obrazovanju. Bez obzira na to koliko je godina rada iza nas, još je potrebno da delimo ove informacije ne samo sa đacima i roditeljima nego i kompanijama - rekla je Kovačevićeva. Ona je navela da su nam i strane kompanije u Srbiji prenosile iskustva kako dualno obrazovanje funkcioniše u njihovim zemljama porekla i istakla da je interesovanje stranih investitora za đake koji bi učili kroz rad veliko.
Kovačevićeva je naglasila i da „đaci tamo ne rade, nego uče uz pomoć instruktora koji ih obučavaju“, a kompanije mogu primiti jednog ili dva učenika, ali i više.
Darko Đorić, direktor kompanije MIND, rekao je da kompanije jesu zainteresovane, te da je to nešto što je neophodno i privredi i obrazovanju.
Njegova kompanija je, kaže, s tim krenula još 2008. godine, kada je punoletne đake jedne kragujevačke stručne škole primila na praksu preko letnjeg raspusta, da su oni dobijali i neku platu, posle čega je čak 90 odsto tih đaka rešilo da se zaposli kod njih.
Konstantno usavršavanje
Sanja Petrović Bećirović, rukovodilac biroa za ekonomiju, ekologiju i energetske analize u kompaniji Energoprojekt Entel a. d., naglasila je na drugom panelu „Stalno životno usavršavanje“ da učimo i usavršavamo se tokom čitavog života i radne karijere, a da inovacije u tome zauzimaju izuzetno važno mesto i da njihova primena zavisi od odluke menadžmenta.
Jovana Tufegdžić, menadžer eksterne komunikacije u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, govorila je o pristupu svoje kompanije mladima i društvenoj odgovornosti, stavljajući akcenat na održivost poslovanja, s obzirom na to da je od 1.400 zaposlenih čak 90 odsto lokalnog stanovništva.
Ona je istakla programe za postdiplomce kada je reč o zapošljavanju u njihovoj kompaniji, ali i mentorske programe i programe savetovanja kada je reč o srednjoškolcima prilikom njihovog izbora karijere. Ona je dodala da se i kompanija transformiše kako bi izašla u susret potrebama svojih zaposlenih.
Đorđe Kosovac, saradnik u sektoru obuka kompanije Sunce Marinković d.o.o., rekao je da kompanija u kojoj radi ima više od stotinu zaposlenih te da je reč o porodičnoj kompaniji koja postoji više od 90 godina. On je stavio akcenat pre svega na učenje i objasnio da se vodi briga o zaposlenima i njihovom rastu i razvoju.
Kurir / Jelena Vukić
Foto: AMG