Vlažno vreme i gotovo svakodnevne padavine pogoduju i pečurkama.
Na Rudniku je počela berba, ali meštani ne računaju na veliki rod kakav je bio pre nekoliko godina, kada su mogli i dobro da zarade.
Planinu vole i uživaju u plodovima koje im daruje. Jedan od zaljubljenika u Rudnik, Budimir Vasić, dobro poznaje svaku stazu, a pečurke još bolje.
- Dovoljna je jedna da čovek napravi grešku. Međutim, ljudi to prenose s kolena na koleno. To mi smo, i ja sam kao dete sa starijima brao pečurke tako da je to jedno iskustvo koje prenosimo na ove mlađe generacije, sad unučad i ostale - kaže Budimir Vasić, lovac sa Rudnika.
U šumu kreću zorom, a u potrazi provode više sati. Kvalitetne plodove skrivene vlažnim lišćem nije lako ugledati. Zato im je potrebno strpljenje, iskustvo i znanje.
- Sad nemam nož kod sebe, trebalo je da opkrojim ovde ovaj peteljak, da bi spore od pečuraka ostale. Jer one se razmnožavaju tako sporama. Onda ćemo ostaviti ovde i one se razmnože i tako za sledeću godinu i za sledeće kolo koje naiđe. Evo ga, lep vrganj. Ovo je prva klasa - kaže Slobodan Ilinčić sa Rudnika.
Nekada su se na Rudniku pečurke otkupljivale na tone. Poslednjih godina sve ih je manje, pa meštani više o zaradi toliko i ne razmišljaju. Ipak, odlasku u berbu ne može da odoli gotovo nijedan žitelj planine.
- Zavisi, u proleće i jesen ima. I sad pretežno ide lisičarka, pa vrganj. Krenuo je, dobar je, hladno vreme i zdrav je dosta. I to za naše potrebe ostavimo, sad uberemo pa zavisi da li će na jesen imati ili neće - kaže Zorica Jakovljević sa Rudnika.
Plodova na Rudniku kažu ima skoro od svih samoniklih vrsta.
- Popovače, petrovače, lisičarke, vrganj, sunčica. To su neke sorte koje se ovde beru i koje su popularne. Inače ima i ostalih - kaže Budimir Vasić, lovac sa Rudnika.
A te ostale lako mogu da zavaraju, kažu rudnički berači i upozoravaju na veliku sličnost nekih jestivih i otrovnih pečuraka.
(Kurir.rs/RTS)