Tokom epidemije se pokazalo da kad stanu ljudi staje i država, staje cela ekonomija.
Skoro dva meseca provedena u izolaciji, uz policijski čas koji je trajao i po tri puna dana, pokazala su da građani mogu da organizuju svoje kupovne navike malo drugačije nego inače. Većina se tokom vanrednog stanja odlučivala da, u skladu sa preporukama, prodavnice i supermarkete posećuje ređe, ali da tom prilikom obavlja veće nabavke i snabdeva se za nekoliko dana unapred.
Nove okolnosti pokrenule su ponovo pitanje rada nedeljom, tačnije da li je neophodno da trgovine budu otvorene baš svakog dana.
Mišljenja su i dalje podeljena
Na primer, privrednici iz Bajine Bašte pokrenuli su inicijativu koju je usvojilo i opštinsko veće da nedelja za trgovce prehrambenom i mešovitom robom bude neradni dan. Oni navode da se tokom vanrednog stanja došlo do zaključka da je moguće zadovoljiti sve potrebe građana i u uslovima redukovanog radnog vremena. Sličnu ideju izneo je i zrenjaninski poslovni krug - ZREPOK, koji se zalaže za zabranu rada nedeljom i za vreme državnih praznika u trgovinskoj delatnosti.
Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije kaže da su sindikati samo obnovili raniji zahtev za zabranu rada nedeljom, uz novi argument da je kriza sa koronom pokazala opravdanost njihove inicijative.
- Moramo da zaštitimo čoveka, jer pojedinac je bitan, svaki građanin, svaki zaposleni. Pokazalo se i tokom ove epidemije da kad stanu ljudi staje i država, staje cela ekonomija. Zato sada imamo dodatni argument, a vidimo i da se ideja sve više širi jer nam se svakodnevno javljaju trgovci sa sličnim zahtevima - objašnjava Savićeva.
Ona podseća da u trgovini već postoji manjak radne snage i zato tvrdi da neradna nedelja ne bi izazvala nove otkaze, kako ocenjuju analitičari, pa čak i Ministarstvo trgovine, koje je ranije iznosilo procene da bi pad prometa u maloprodajnim objektima doveo do otpuštanja pet do osam odsto radnika u trgovini.
Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je vrlo verovatno da bi jedan radni dan manje nedeljno mogao da dovede do određenog broja otkaza u trgovini, odnosno da poslodavcima neće biti potreban isti broj ljudi ako im radno vreme bude za sedminu kraće.
- Razumem sindikate i zaposlene i siguran sam da je posebno teško, recimo, mladim roditeljima koji možda nemaju slobodne dane vikendom ili nemaju kome da ostave decu na čuvanje, ali nisam baš uveren da postoji toliki manjak radne snage među trgovcima. Više mi se čini da tu postoji, doduše kao i mnogim drugim delatnostima, ogromna fluktuacija radne snage, da se ljudi brzo smenjuju, mnogi prihvataju posao prodavca samo dok ne nađu nešto povoljnije - ocenjuje profesor Savić.
Savić tvrdi da je upravo zbog toga primetna i razlika u odnosu na neko ranije vreme, kada su, prema njegovim rečima, kupce u prodavnicama dočekivali edukovani trgovci sa izuzetnim znanjem o proizvodima koje prodaju, pa su mogli da preporuče i do detalja opišu svoju robu, od zemlje za cveće, preko tekstilne galanterije, do tehničkih uređaja.
- Mislim da će prilikom odluke o zabrani rada nedeljom na kraju ipak prevagnuti stav poslodavaca, ali biće značajno i koliko su kupci spremni da promene novostečene navike, da na primer celo nedeljno popodne provedu u tržnom centru, gde mogu i da šopinguju i da ručaju i da pogledaju film - navodi sagovornik.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su poslodavci i ranije bili podeljeni u vezi sa ovim pitanjem i nije bilo jedinstvenog stava o tome da li treba raditi nedeljom.
- Ako se pitamo da li je izvodljivo tako nešto - apsolutno je izvodljivo, ali činjenica je i da su ljudi navikli da vikendom, na primer, idu u kupovinu ili porodično odlaze u tržne centre. Dakle, ne bi to bile promene samo za prodavce, već i za kupce - naglašava Atanacković.
Atanacković kaže da će se razgovori o neradnoj nedelji svakako nastaviti, između ostalog i na Socijalno-ekonomskom savetu, ali dodaje da ne vidi preveliku opasnost od mogućih otkaza ako radna nedelja bude kraća za jedan dan. On ističe da su poslodavci pokazali svoju brigu za radnike i tokom protekla dva meseca jer je, prema njegovim rečima, u ovom periodu bilo samo oko 2.000 nezaposlenih više, iako mnoge firme nisu radile, bili su zatvoreni i restorani, kafići, hoteli...
Mađari odustali od neradne nedelje
Atanacković podseća da su iskustva drugih zemalja sa uvođenjem neradne nedelje prilično različita, pa su tako Mađari, na primer, uveli ovu restrikciju, ali su zatim odustali od nje. Slično se dogodilo i sa Hrvatskom, pa su trgovci posle otprilike šest meseci ponovo otvorili vrata nedeljom.
Pored Crne Gore, gde je neradna nedelja uvedena u novembru prošle godine, ni u Sloveniji radnje ne rade poslednjeg dana u sedmici i tokom praznika.
Evropska unija je prepustila zemljama članicama da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba. Tako su vrata trgovina za potrošače nedeljom zatvorena u devet država, među kojima su Francuska, Nemačka, Austrija i Poljska.
Ministar rada Zoran Đorđević u više navrata je isticao da Ustav i zakon omogućavaju rad nedeljom, a da je poslodavac dužan da obezbedi radnicima dane za odmor. On tvrdi da bi dogovor o tome kako će se raditi trebalo da bude u interesu i poslodavaca i radnika, pa bi oni međusobno trebalo da se dogovore kako da najefikasnije organizuju posao.
(Kurir.rs/Blic)