Jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara, iskustvo je profesora Keserovića
BEOGRAD - Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je danas povratnike iz inostranstva da ulažu u voćarstvo, a ministar i jedan od koordinatora tima Milan Krkobabić kaže da u voćarstvo vredi ulagati i da bi voleo da i danas, kao nekad, izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva koje sorte voća da gaje i poručuje im da šansa da investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.
"Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu, rekao je Krkobabić.
Kako je saopštio Krkobabićev kabinet, povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva, a najčešće je ono koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.
Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.
Kopredsednici tog tima ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.
Velike šanse za finansijski uspeh postoje, kako smatraju, i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima. U saopštenju se navodi da se u strukturi izvoza poljprivrednih proizvoda Srbije malina, jabuka i višnja nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.
U poslednje tri-četiri godine u strukturi izvoza poljprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.
Voćarstvo je, kako piše u saopštenju, kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije, da je u kriznim trenucima zahvaljjući izvozu voća više puta spasavana srpska ekonomija, a da je tako i danas.
Navodi se da je aktuelni projekat obnove zadrugarstva 500 zadruga u 500 sela pokazao da su voćari dobro organizovani, a povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.
(Kurir.rs/Tanjug)