Ministar finansija Siniša Mali objavio je danas da su srpske obveznice dobile još jednu potvrdu svoje vrednosti i kvaliteta na svetskom tržištu jer su uvrštene na listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM – Global Diversified index).
„Ovo je od višestrukog značaja za Srbiju. Uključenjem državnih obveznica naše države u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju, značajni internacionalni profesionalni investitori imaće Srbiju na svom radaru za potencijalno ulaganje“, precizirao je ministar.
On je rekao da će tako domaće obveznice biti svrstane u grupu onih koje su lako dostupne investitorima.
„Svi ozbiljni investitori prate indekse JP Morgana. Indeks uključuje državne obveznice denominovane u dinarima kojima se redovno trguje, sa fiksnim kuponskim stopama i kojima strani investitori mogu lako pristupiti“, objasnio je kriterujume Mali.
Na listi za potencijalno uključenje su dve sedmogodišnje dinarske benčmark obveznice sa dospećem 11. januara 2026. i 21. jula 2023. godine. Prema njegovim rečima, objavljivanje rezultata praćenja državnih obveznica Republike Srbije za potencijalno uključivanje u GBI-EM Global Diversified index planirano je u drugom kvartalu 2020. godine, a očekivanja su da srpska obveznica potvrdi svoju valorizaciju. Nakon uključivanja obveznica, učešće srpskih obveznica u indeksu biće između 15 i 30 p.p. On objašnjava, dalje, da bi JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju trebalo da potvrdi da je Republika Srbija postigla značajan napredak u jačanju likvidnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti emitovanjem benčmark obveznica.
„U objašnjenju JP Morgan navodi se da je Srbija postigla značajan napredak u jačanju likvidnosti sekundarnog tržišta svojih državnih obveznica. Кonsolidacija portfelja domaćih obveznica, kao i izdavanje referentnih obveznica rezultirali su povećanom potražnjom stranih investitora i značajnim povećanjem obima sekundarnog tržišta u poslednje dve godine“, precizira ministar Mali.
On dodaje da je ostvaren dalji napredak u procesu dinarizacije, poboljšana je valutna struktura javnog duga kroz povećano učešće duga denominovanog u dinarima u ukupnom javnom dugu Republike Srbije i produžena ročnost državnih obveznica emitovanih na domaćem tržištu. Mali ističe da je njegov ali i pristup njegovog tima u Ministarstvu finansija, da se pre svega razvija domaće tržište kapitala, ali i da Srbija bude prisutna i na stranim tržištima i da tako bude prepoznata kao zemlja koja ima dobre finansijske instrumente koje može da ponudi svetskim ulagačima.
„Mi redovno pratimo sve trendove na svetskim tržištima i berzama i želimo da budemo deo tog procesa koji itekako utiče na razvoj jedne zemlje i rednovanje njene privredne i ekonomske moći“, ocenio je ministar.
Ministar je podsetio na intenzivne zakonodavne aktivnosti kada je reč o razvoju domaćeg tržita kapitala. Za sledeću nedelju je najavio da će se na dnevnom redu Skupštine naći i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, kojim će biti omogućeno da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.
„Predloženim izmenama postiže se usaglašavanje odredbi Zakona o tržištu kapitala sa Zakonom o javnom dugu. Uvođenje stranog pravnog lica koje obavlja poslove kliringa i saldiranja u skladu sa zakonom koji uređuje javni dug, pruža dodatnu mogućnost stranim investitorima i fondovima, da na brz i efikasan način ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala“, rekao je ministar i dodao da će se ovim izmenama povećati atraktivnost domaćih hartija od vrednosti, ali i obezbediti raznovrsnost investitora.
On je podsetio i da je Srbija nedavno otvorila i Poglavlje 4 u pregovorima sa Evropskom unijom, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala pa je na taj način naša zemlja dobila priznanje da ima uslove za povezivanje sa evropskim tržištima od trenutka pristupanja Evropskoj uniji. Mali je podsetio i da se intenzivno pregovara o uključenju Srbije u „Juroklir banku“ (Euroclear Bank”), što će dodatno povećati tražnju za našim hartijama od vrednosti, te da očekuje da će se do kraja ove godine i to realizovati.
„Sve ovo što sam nabrojao, zajedno sa povećanim kreditnim rejtingom koji su nam prošle godine dodelile vodeće rejting agencije poput Standard and Poor’s i „Fitch“, obezbeđuje nam platformu sa koje u ovoj godini možemo uspešno da planiramo privredni rast, kao i realizaciju investicija u okiviru investicionog plana „Srbija 2025“, zaključio je ministar.
Kurir.rs
Foto MArina Lopičić