Svaka čast Osuđenici Kazneno-popravnog zavoda iz Sremske Mitrovice zasadili topole i platane u okviru akcije „Adrija medija grupe“ i „dm drogerie markt“ pokraj hipodroma i poznate apsane
- ‘Vataj pravac. To! Beogradski pravac. Tako je - ori se međ osuđenicima Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici dok sade topole i platane, tu kraj zidina čuvene apsane i pokraj hipodroma.
Krcka se jedan od poslednjih dana godine za nama, a „Zasadi drvo“ ne staje - osuđenici punom parom sade u akciji „Adrija medija grupe“ i „dm drogerie markta“ 500 topola i 10 platana, dar „Srbijašuma“. - Levo - pokazuje jedan momak drugom kako da „centrira“ sadnicu.
Nakrenu glavu, zažmuri na jedno oko, pa će „kolegi“: - Sad malo desno. - To. Samo dobro utabaj zemlju. - Ima da se zaposlim u groblje kad završim robiju. Da trpam rupe - smeje se rumeni mladić dok taba zemlju.
Vetar šiba. Kosti se lede. To jutro sneg je pokrio dobar deo Srbije. U Sremskoj
Mitrovici susnežica. Al’ duva preko ovih vojvođanskih njiva... Jednu od njih, zatvorsku, tik do hipodroma oivičavaju topolama. - Čekaj. Zaustavi. Mora da se uhvati pravac - diže ruku jedan s početka drvoreda. Stade „četa“. - Vlado, peta od mene - pokazuje čuvar i rukama naginje udesno.
Osuđenici iz otvorenih i poluotvorenih paviljona
Osuđenik pomera. - Sad je dobro.
Kreće tabanje cipelama. Uleže se zemlja. - Pratite nekoga, po dvojica-trojica, pravite kupu. Sadnica je 80 cm ukopana u zemlju, al’ ipak dobro utabajte zemlju. Vetar je jak. Da mi to „zacementirao“ za svaki slučaj - ide za kolonom čuvar.
To su njegovi, iz onih paviljona poluotvorenih i otvorenih. Zaslužili lakši režim.
Niču dva reda topola oko njive. Velika, bogami, tu negde 400 sa 500 metara. Posla za dva dana. - Trebalo je da obučem odelo ako ću izaći u Kuriru - smeje se mladić s nakrivljenom kapom.
Dvadeset i neko leto, nema više sigurno. Ko i većina njih. - A joj, kad me vidi devojka, ima da me ostavi - jada se drugi. - E, novinarka, nemoj nas na sajt. Naći će me ovi oštećeni, u problemu sam - smeje se dečko dok zatrpava topolu, na šta će drugi: - Joj, kad me ćale vidi, ima da bude: „Evo ga moj sin na TV.“ - Ej, pravac. Kume, gledaj pravac - s početka reda će onaj „ravnadžija“. - Sad desno. Ekstra. Drži sadnicu u rupi - opet će, nakrenute glave. - Vidi ga kako je vredan, ljubi ga majka - začu se iz gomile.
Vredni. U punoj snazi. Al’ uglavnom vole brzu i laku lovu. A toga danas teško po zakonu. - Ima da bude u novine kako veliki kriminalci sade male topole - smeje se visoki jedan, dok ašovom zatrpava sadnicu. - Desno. Sad malo, levo - eto ga opet.
Duva, ne posustaje. Valja da bežimo. Tu je i hotel. Ko nov. U sklopu KPZ, otvoren za ceo svet, ko i restoran mu. Sve pod konac. Kelneri ljubazni, zategnute bele košulje, lete po restoranu. Ko da ceo život samo to rade. A gotovo svi su oni iz onih paviljona. Uglavnom osuđeni zbog narkotika. Ima tu i prostitucije i ponešto drugo.
Hrana prava gurmanska. - I u kuhinji rade osuđena lica - vele domaćini.
Alal im vera, zlatne ruke imaju.
Dan za posete
Subota je, dan za posete. Puna kafana. Al’ tuga čoveka ophrva kad podigne pogled. Dolaze roditelji, bake... Izborana, siva lica. Deluju onako pošteno i izmučeno. Ko zna odakle su potegli, koliko su autobusa promenili. Torbe one karirane, nekad smo ih zvali švercerske. Sarme, kobasice... svašta tu sigurno ima. Za svakim stolom dvoje-troje njih i jedan on. Mlad, jedar i na robiji zbog kriminala. Jedva da pričaju. Davno su, izgleda, priče ispričane. Želudac se steže na svaki pogled ka tim stolovima.
Vakat nam je ići za Beograd. Pozdrav svima. Kad napolju - eto „udarnika“, s njive. Dosta za danas. Blatnjavi do kolena. Ašovi na ramenima, osmeh na licu. - Vidiš, novinarka, što smo vredni! - Svaka čast!
Svaka čast za učešće u akciji „Zasadi drvo“ svima redom u ovom zatvoru. Svaka čast za primer koji dadoše svima nama. Jer svi smo mi ljudi i svi isti vazduh dišemo. I svi drvo - svoj kiseonik, treba da zasadimo.
Kurir.rs
Foto: Zorana Jevtić