BEOGRAD- Još jedna potvrda da Narodna banka Srbije vodi ispravnu monetarnu politiku i da komentari o eventualnoj "precenjenosti dinara", odnosno tvrdnje da NBS "veštački drži kurs na određenom nivou" nisu utemeljene stiže iz jedne od najcenjenijih i najznačajnijih finansijskih institucija u svetu - JP Morgan.
JP Morgan objavila je izveštaj o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za narednu 2020. godinu (EMOS 2020), u kojem se, između ostalog, ističe da je srpski dinar (RSD) realno, odnosno ispravno vrednovana valuta.
Zaključak je posebno značajan, jer dolazi od potpuno nezavisne i nepristrasne međunarodne institucije sa visokim renomeom, ocenili su u NBS rezultate istraživanja.
JP Morgan se tokom poslednjih nekoliko godina istakla kao institucija koja detaljno prati makroekonomska kretanja u Srbiji i na veoma objektivan način izveštava javnost i potencijalne, kao i postojeće investitore o napretku Srbije na putu stabilnosti i ekonomskog napretka.
Od ukupno 25 analiziranih valuta zemlja u razvoju (EM - Emerging Markets) iz celog sveta, kao potpuno realno vrednovani istaknuti su - srpski dinar (RSD) i filipinski pezos (PHP), uz veoma blaga odstupanja od tzv. fer vrednosti još dveju svetskih valuta zemalja u razvoju - meksičkog pezosa (MXN) i peruanskog sola (PEN). Ostalih 21 valuta pojedinačnih zemalja, kao i kompozitna mera svih posmatranih valuta zemalja u razvoju (Global EM) okarakterisane su kao "precenjene" ili "potcenjene".
Ističe se da faktori koji su doprineli ovakvoj oceni vrednosti dinara - rast produktivnosti i učešća investicija u BDP-u, zatim veoma visok priliv SDI, koje uz domaće investicije u infrastrukturu - doprinose budućem rastu produktivnosti i izvoza, kao i smanjena eksterna ranjivost zemlje - smanjenje učešća spoljnog duga u BDP-u.
Učešće je od 2015. godine do polovine 2019. smanjeno za preko 10 procentnih poena - sa 73,5 odsto na 63,3 opsto.
Da nije reč o paušalnoj proceni, već o ozbiljnom modelu i analizi kretanja valute zasnovanoj na makroekonomskim pokazateljima jedne zemlje potvrđuju i činjenice da je model je baziran na kretanjima realnog efektivnog kursa koji uzima u obzir kako kretanje inflacije, tako i makroekonomske osnove jedne zemlje (REER - Real Effective Exćange Rate), kao i da se uzimaju se u obzir pokazatelji koji daju makroekonomsku sliku jedne zemlje, ističu iz NBS.
Ti pokazatelji su relativna produktivnost (odnos BDP i zaposlenosti), trgovinski uslovi (odnos uvoznih i izvoznih cena), razlika u kamatnim stopama (u odnosu na valutu sa kojom se poredi nacionalna valuta svake od zemalja), spoljna ravnoteža (spoljni dug u odnosu na BDP) i fiskalna (budžetska) ravnoteža.
O ozbiljnosti analize JP Morgana govori i činjenica da je procena vrednosti rađena u dužem vremenskom periodu, od 2001. godine.
Može se napraviti jasna razlika između ranijeg perioda visoke volatilnosti i kursa i svih ekonomskih pokazatelja (pre 2013.) i perioda nakon 2013. kada su odstupanja valute od procenjene realne vrednosti minimalna i u okviru normalnog raspona odstupanja.
Primera radi, u periodu 2007-2008. godine dinar je bio "precenjen" preko 10 odsto, dok je 2011 i početkom 2012. bio "potcenjen" blizu 10 odsto. Od druge polovine 2012. ova odstupanja nisu nikada prešla 5 odsto, a u proseku tokom poslednjih sedam godina, dinar je u potpunosti bio "ispravno (realno) vrednovan", konstatuje JP Morgan.
(Kurir.rs/Tanjug)