Maloprodaju robe široke potrošnje obeležava digitalizacija trgovine, uvođenje robotizovanih kasa i sve veći porast onlajn kupovine.
Najsnažniji trend u svetu, a i kod nas, kada je reč o maloprodaji robe široke potrošnje jeste digitalizacija trgovine. U želji da potrošačima olakšaju proces kupovine i uštede vreme, mnoge komapnije su se odlučile da uvedu robotizovane kase.
Digitaliazcija trgovine naišla je na odlične reakcije potrošača u Srbiji, pa su ubrzo uvedene i druge inovacije kao što su online prodavnice, dok je jedna od poslednjih inovacija u polju digitalizacije maloprodaje u Srbiji je „Sken za tren". To je usluga koja potrošačima omogućava da sami skeniraju proizvode tokom kupovine, i na kraju samo obave plaćanje.
Cena nije najvažnija
Zanimljivo je da prosečnom srpskom potrošaču cena proizvoda nije najbitnija - naprotiv, tek mu je na na petom mestu! Kupac najpre želi da je prodavnica u kojoj se snabdeva dobro organizovana, da mu je sve pregledno i dostupno i da brzo i jednostavno pronađe ono što mu treba. Važnije od cene srpskom kupcu je i da se oseća prijatno u kupovini, i da mu je prodavnica u komšiluku. Tek nakon toga razmišlja o ceni i šta dobija za svoj novac.
Tipičan kupac u Srbiji je žena od preko 40 godina, udata i majka. Čak 71.1% odsto njih ima veliko poverenje u brendove koje često koristi, 56.5% kada bira između dva proizvoda, prednost daje kvalitetnijem, dok 52.9% prednost daje jeftinijem. Njih 46.7 % se izjasnilo da kada je reč o deci - ne štede n novac.
Više od 80% domaćinstavau malu nabavku ide dva ili više puta nedeljno. Tipično za kupce u centralnoj Srbiji je da se većinom snabdevaju u malim privatnim radnjama, dok u Beogradu i Vojvodini najviše kupuju u velikim lancima.
Osnovna potrošačka korpa
Prosečna cena minimalne potrošačke korpe u Srbiji za tročlanu porodicu iznosi, prema statističkim podacima, nešto više od 36.000 dinara, a ko sve može da je priušti zavisi od visine mesečnih prihoda.
U potrošačku korpu spadaju hrana i bezalkoholna pića, na šta se u Srbiji u proseku troši 15.946 dinara. Na alkohol trošimo 2.939 dinara, na stanovanje, struju i vodu ode 7.178, za održavanje kuće i nameštaja 1.581, na zdravstvo 1.391, transport 2.367, pa nam za odeću i obuću ostane samo 1.204 dinara, pokazuju podaci Ministarstva trgovine.
Situacija varira od grada do grada. Najveća prosečna plata je u Beogradu i iznosi 61.511 dinara, sledi Novi Sad sa 55.199 dinara, a na trećem mestu je republički prosek od 50.556 dinara. Četvrti je Kragujevac sa 49.498.
Promo tekst