ODRŽIVA BUDUĆNOST 2020: LIDERSTVO JE PARTNERSTVO: Okrenimo se profitu koji ne uništava životnu sredinu
Objavljeno
29.11.2019. 7:30h
→ 0:42h
Zorana Jevtić
Jedan je put Cirkularna ekonomija treba da postane poslovna ideologija svih jer je maksimalno korišćenje svih resursa, pa i otpada, jedini način da stvorimo zdravo okruženje i planetu
Srbija, baš kao i ostale zemlje sveta, mora da se okrene cirkularnoj ekonomiji, ali i profitu koji ne uništava životnu sredinu, jer je to pitanje pogleda na život - saglasili su se juče učesnici konferencije „Održiva budućnost 2020: Liderstvo je partnerstvo“ u hotelu „Hajat ridžensi“ u Beogradu, koju je organizovala „Adrija medija grupa“ (AMG) sa partnerima.
Ministar zaštitite životne sredine Goran Trivan je najpre, na prvom panelu „Platforma za partnerstvo 2020: Zajedno do održivih ciljeva“, zahvalio AMG što čini sve da svest o važnosti ove teme uđe u svaku kuću u Srbiji.
Zorana Jevtić
foto: Zorana Jevtić
Nedostaje ljudi
- Deponije jesu dobar biznis, ali reciklaža je još bolji! Najveće povećanje imaćemo u podsticajima za reciklažnu industriju. Godinama recikleri, naročito oni koji se bave opasnim otpadom, mogu da prikupe više nego što rade, ali država nema novca da ih podrži. Ministarstvu ne nedostaje znanje, ali nedostaju ljudi. Iskorenimo patološku potrebu za profitom, okrenimo se profitu koji ne uništava životnu sredinu. Pitanje pogleda na život je i pitanje cirkularne ekonomije - rekao je Trivan.
Predlogom budžeta za 2020, naveo je Trivan, njegovom resoru predviđeno je 27 odsto više novca. Sav višak biće usmeren u budžetski fond, koji će biti veći za 45 procenata:
Nova ideologija
- U oblasti zaštite životne sredine kasnimo 20-30 godina za razvijenim zemljama. Rešenja postoje, pa i ona inovativna. Investiranje u ove projekte je važno, ali ono što nedostaje jeste da sva ministarstva postanu ministarstva životne sredine.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović istakao je da je cirkularna ekonomija, zapravo, postala ideologija kojom se treba voditi. - Cirkularna ekonomija predstavlja zaokret u odnosu na stari princip poslovanja linearne ekonomije, ka održivom korišćenju resursa i eliminisanju otpada. Država treba da nagrađuje one koji otpad prevedu u iskoristivu sirovinu. Treba rešiti bolne tačke, za poljoprivredu treba imati platforme. Privatno javno partnerstvo sa aspekta neiskorišćenih resursa, naročito u poljoprivredi, obuhvata dve grupe. Sve više subjekata se sve više interesuje za finansiranje iz Zelenog klimatskog fonda. Mnogo sirovina postoji u poljoprivredi, a ne koriste se za, na primer, proizvodnju biomase - izjavio je Nedimović. Moderator Dušan Vasiljević, predsednik UO Western Balkans Consulting Globala, naveo je da treba da stavimo akcenat na ekonomsku dimenziju jer je pre ili kasnije dobija svaka promena u društvu:
- Cilj je stvaranje profita na održiv način koji će humanizovati ekonomske odnose na svetskom nivou.
Sutra čitajte o panelu „Kao jedan: vođstvo, korporativna održivost i kreiranje brend aktivizma“.
Marija Bogdanović GIZ Prerada otapada iz stočarske industrije
Marija Bogdanović, vođa projekta „Climate Sensitive Waste Management (DKTI)“ iz GIZ navela je da je GIZ organizacija nemačke vlade u okviru koje se sprovode projekti u okviru održivog razvoja u mnogim zemljama Evrope: - Tu su lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom i uspostavljanje sistema separacije otpada. Cirkularnom ekonomijom smo počeli da se bavimo 2015. godine, kada je počela i saradnja sa Srbijom. Projekat energetskih zadruga je jedna vrsta problema, ali ima ih više. GIZ tek kreće u implementaciju najnovijih projekata prerade otpada iz stočarske i industrije otpadnih voda. Sve to čini cirkularnu ekonomiju.
foto: Zorana Jevtić
Siniša Mitrović / Privredna komora Srbije Zašto ne bismo pepeo ugrađivali u koridore
Potrebna nam je nova infrastruktura i strategija simbioze otpada i stvaranja nove energije, da potrošači prepoznaju važnost zaokreta ka cirkularnoj ekonomiji - rekao je Mitrović i dodao:
- Rezultat ove konferencije je evidentan jer su ljudi napokon razumeli šta je cirkularna ekonomija. Zamislite otpad od graševine, animalni otpad, pesticide u poljoprivredi... Srbija je po lošem kvalitetu vazduha treća u Evropi, vazduh i buka su najveće ubice.
Srbija troši, dodao je, 20 odsto više resursa po glavi stanovnika nego EU, a čak je 900 odsto neefikasnija:
- Zašto Srbija mora da uvozi zvukobrane kad oni mogu da se izrade od reciklirane gume ili plastike? Zašto odbacujemo tetrapak ako od njega možemo napraviti građevinske ploče, zašto pepeo iz termoelektrana ne bismo ugrađivali u putnu podlogu na našim koridorima?
foto: Zorana Jevtić
Ukratko
Ministarstvo za zaštitu životne sredine koordinira poslove za kreiranje pravnog okvira za cirkularnu ekonomiju (CE) - izrađena ex-ante analiza za oblast CE
CE je platforma četvrte industrijske revolucije - omogućava maksimalnu optimizaciju industrijskih procesa s minimalnim negativnim uticajem na životnu sredinu
Privreda ima izražen interes da prihvati novi model poslovanja
Srbija generiše 0,7 kg čistog CO2, potroši 4,7 kWh energije i proizvede 1/4 kg đubreta za svaki ostvareni evro BDP
PKS kao konstruktivna pomoć privredi nudi niz projekata
Nema promene bez finansijske održivosti, unaprediti mehanizme finansiranja (Zeleni fond)
Ograničavajući faktor su ljudski i stručni resursiPostoje budžetska sredstva i ona iz evropskih i svetskih fondova
Srbija koristi Zeleni klimatski fond, koji ima oko dve milijarde evra za programe u regionu, a Ministarstvo poljoprivrede upravlja ovim fondom
Neophodno transparentno tržište otpada i reciklaže - prvi preduslov razvijanje alata za pouzdanu evidenciju
Goran Trivan Depozitni sistem
Ministar Trivan je najavio da će u Srbiji biti uvedena koncepcija depozitnog sistema:
- Tad a ćemo se stvarno pozabaviti ambalažnim otpadom i njegov ogroman procenat početi da odvajamo u skladu sa standardima Evrope. Ima različitih vrsta depozitnih sistema, ali njavažnije je da će svako ko kupi proizvod u ambalaži, moći da je vrati i ima neku korist od toga. Sledeće godine počinjeno pripremu uslova za to. Strani investitori nekad vode više računa od domaćih, mada je sve od slučaja do slučaja. Doći će vreme kad i u Srbiji neće moći da se proda proizvod koji nije eko frendli - rekao je Trivan.