GRAĐANI POKREĆU GRAD BUDUĆNOSTI: Gradovi ključni u borbi protiv klimatskih promena
Objavljeno
11.10.2019. 7:30h
→ 0:30h
Ana Paunković
Inovacije Najbolje svetske prakse i naša rešenja za stvaranje klimatski otpornih urbanih zajednica predstavljeni u Beogradu u organizaciji Ministarstva za zaštitu životne sredine i UNDP uz podršku GEF, a u partnerstvu sa „Adrija medija grupom“
Inovativni pristupi, tehnička rešenja, otvoreni podaci, cirkularna ekonomija i razvojne strategije koji će doprineti stvaranju klimatski pametnih i održivih gradova i opština širom Srbije, ali i Evrope predstavljeni su juče na događaju „Građani pokreću grad budućnosti / Re-imagining the city“ u Beogradu, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), a u partnerstvu sa „Adrija medija grupom“.
Događaj su otvorili stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap, šef sektora za saradnju Delegacije EU Ingve Engstrom i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji je govorio o aktivnostima koje su u Srbiji preduzete na smanjenju štetnih emisija i stvaranju klimatski otpornih urbanih zajednica.
Ana Paunković
foto: Ana Paunković
- Ministarstvo radi na uspostavljanju institucionalnog, zakonodavnog i strateškog okvira u borbi protiv klimatskih promena, ali i na setu novih ekoloških zakona. Zelena ekonomija je apsolutna mantra, koja postaje dominantna u svetu. Srbija na ovaj način pokazuje da ima pameti! Da bismo svoje živote prilagodili prestanku zagađivanja i devastiranja planete, potrebno je dosta toga uraditi - rekao je Trivan i dodao da u gradovima živi 60,8 odsto stanovnika Srbije, a da će se taj broj dodatno povećavati i uticati na kvalitet života.
Ministar je podsetio da se naselja šire, procenat zelenih površina smanjuje, broj vozila povećava, dok se zagađenje vazduha, količina komunalnog otpada i otpadnih voda povećava, kao i potrošnja energije za grejanje i hlađenje.
- Sve to utiče na povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i na intenziviranje uticaja klimatskih promena. Stanovništvo gradova je demografski mlađe od stanovnika ostalih naselja, što ga čini pokretačkom snagom za razvoj - zaključio je Trivan.
Ana Paunković
foto: Ana Paunković
Fransin Pikap saglasila se da gradovi imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, jer se moraju transformisati u energetski efikasna, inkluzivna i održiva mesta za život.
- Gradovi su mesta na kojima se posledice klimatskih promena već osećaju. UNDP, u saradnji s predstavnicima republičkih i lokalnih vlasti u Srbiji, radi na tome da globalne i nacionalne klimatske ciljeve prevede u konkretne aktivnosti. Ministarstvo i UNDP već su izabrali pet inovativnih rešenja koja će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 500.000 tona, što je isto kao da na površini 145 fudbalskih stadiona nikne šuma - navela je Pikapova i naglasila:
- Da li ste znali da je u Beogradu tokom toplotnog talasa 2007. smrtnost povećana za više od 70 odsto?
Događaj je organizovan u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, tokom kog su izabrana najbolja rešenja za „Izazov za inovativna rešenja“ i „Izazov otvorenih podataka“, a juče su održani i paneli: infrastrukturna rešenja za razvoj pametnih gradova, otvaranje novih mogućnosti u okviru gradova, cirkularna ekonomija i odgovorno poslovanje za razvoj klimatski pametnih gradova, o kojima ćete čitati u sutrašnjem broju Kurira.
Ingve Engstorm
400 MILIONA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom najavio je da će do kraja godine biti predstavljen Evropski zeleni sporazum, koji ima cilj da poveća procenat smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte sa 40 na 55 odsto do 2030.
- Mere koje budemo preduzimali u okviru ovog sporazuma biće usmerene na zaštitu biodiverziteta, smanjenje zagađenja i emisije gasova sa efektom staklene bašte, jačanje cirkularne ekonomije i uvođenje poreskih mera usklađenih sa ovim merama. U Srbiji je EU do sada donirala oko 400 miliona evra za zaštitu životne sredine - rekao je Engstrom.
foto: Ana Paunković
Park Manjež
ČUDESA OD OTPADA
U parku Manjež, u okviru „In The Zone“ programa, predstavljena su neki od nagrađenih modela u sklopu „Izaziva za inovativna rešenja“, pa su građani mogli da vide kako se recikliraju limenke, a ujedno i igra, kako dame stvaraju mala umetnička dela u vidu torbica, i to od otpadne kože... O svemu tome opširnije ćemo pisati u sutrašnjem izdanju Kurira, kao i o radionicama organizovanim na „Smart stageu“ u JDP.
foto: Ana Paunković
SMARTx
Klimatski pametni gradovi su podelili svoja iskustva o inovacijama, razvojnim strategijama i konkretnim merama
Klemen Risto Bizjak, Grad Maribor, Slovenija
CILJ NAM JE DA UOPŠTE NEMAMO OTPAD
- Potrebno je preći s linearne na cirkularnu ekonomiju. Cilj je da uopšte nemamo otpad. To ima i socijalni uticaj. Šta da radimo sa otpadom? Možemo da ga izvozimo u Kinu ili da nađemo neko drugo rešenje. U centru celog projekta su građani. Zato smo morali da se pozabavimo problemima i da svi radimo zajedno. Moramo da osmislimo nov poslovni model kako da resurse koristimo za inovativne namene.
Stiven Lorimer, Pametni London, Kancelarija za strateško planiranje i sprovođenje, Uprava Šireg Londona
VAJ-FAJ SISTEM U METROU
- London ima devet miliona stanovnika, a naš gradski prevoz je pogodan za sedam miliona ljudi, a uz to je izazov što je grad fragmentisan. Naši ljudi ne vole uniformisanost gradova. Što se gradskog prevoza tiče, mi smo, npr., morali da uspostavimo vaj-faj sistem u metrou. Sklapali smo partnerstva sa drugim gradovima. Bavili smo se pametnom uličnom rasvetom. Brinemo se o građanima i želimo njih da angažujemo.
Teodora Polimerova, Grad Sofija, Bugarska
PROMENA GREJANJA U 20.000 DOMAĆINSTAVA
- Fokusirani smo na energetsku efikasnost, uskoro ćemo imati zeleni plan za Sofiju kao zeleni grad. Sada imamo nekih 30 miliona evra kroz fondove EU da sprovedemo različite projekte. Dva projekta će nam dati priliku da promenimo sisteme grejanja u 20.000 domaćinstava. Uspeli smo da zamenimo fosilna goriva u nekoliko zgrada, a imamo i pilot-projekat za zamenu fosilnih goriva biomasom. Još jedna velika oblast u kojoj radimo je prikupljanje otpada.
Miko Martika, viši savetnik „Smart&Clean Solutionsa“, Grad Helsinki
GRAĐANI DIZAJNIRAJU REŠENJA
- Grad Helsinki je otvorio baze podataka o potrošnji energije u gradskim objektima i objavio ih onlajn. Jedna od stvari koje radimo je pametna oblast grada. Po svakom pitanju uključujemo građane u dizajniranje novih rešenja. Neke teme koje su vezane za energiju, za građane, prihvatljive su jer povećavaju kvalitet svakodnevnog života. Izgradili smo Gradsku kuću 2011, ona je najpametniji objekat.
Ludovika Toso, Grad Udine, Italija
IGRAMO SE ENERGIJOM
- Grad Udine učestvuje u različitim projektima, usvojili smo strategiju ublažavanja efekata u skladu sa evropskim politikama. Grad je dobio nagradu kao mesto dobre prakse i sada našu dobru praksu želimo da proširimo u sedam drugih gradova. Kroz razne projekte organizujemo različite događaje tokom godine. Jedan od njih je „Igranje energijom“.
Borha Prijeto, Madrid
NAŠI SUGRAĐANI KREIRAJU BUDŽET
- Svaki građanin može da da svoje ideje za grad i da učestvuje u odlučivanju o gradskom budžetu. Nakon ideja sprovodimo konsultacije. Grad Madrid konsultuje svoje građane.