Veliki divovi koji nas posmatraju svakog dana i pružaju nam hlad svojim prelepim, bogatim krošnjama. Drveće najlepše izgleda kada dođe jesen i kada pocrveni i požuti.
Drveće nam omogućava da dišemo, međutim, mnogi i dalje to ne shvataju i seku drveće. Deca mnogo vole drveće. Kad god smo moji drugari i ja izašli napolje, uvek bismo sedeli na čvrstom korenju jednog hrasta, koje je tako razgranato bilo formirano nalik na stolice. Taj hrast se nalazi u dvorištu moje škole i zna sve naše tajne. Dugačke debele grane prepliću se jedna sa drugom, a krošnja našeg hrasta najlepša je u proleće, tada izgleda kao jedan veliki zeleni oblak. Nekad bih tu pronašla neku specijalnu iskru i izgubila se u njegovoj lepoti.
Moji drugari i ja nikada nismo propustili priliku da se popnemo na neko drvo. Uvek smo se takmičili ko će prvi da stigne do vrha krošnje, a za taj uspeh osmišljavamo neke nove metode za penjanje.
Kad god odem u posetu baki i deki u Crnu Goru, ljuljam se na ljuljašci koju je moj deka napravio i zakačio na jedan prelepi, veliki, bogati orah u dvorištu. A, kada odem sa porodicom na Zlatibor, ne propustim priliku da se popnem na svaku voćku koju imamo u dvorištu i isprobam njihove plodove.
No, nažalost, ima previše seče drveća, suša i šumskih požara, a posledice snosi čovek. Zamislite život bez pluća, to je život bez drveća. To su pluća sveta. Ove godine u avgustu desio se veliki požar u Amazoniji. Spaljeno je mnogo biljnih i životinjskih vrsta.
Trebalo bi da i mi u Srbiji, kao što to ljudi rade u celom svetu, zasadimo nova stabla i damo svoj doprinos svetu i budućim generacijama. Naša planeta, mesto koje svi zovemo domom, treba bolje i lepše da se čuva, a ona će nam već uzvratiti mnogo više.
Nikolina Ilić 7/1
OŠ ,,Stevan Sinđelić", Beograd