Idejni tvorac uslovno novije dijete - paleo dijete je profesor Loren Kordejn. Sam koncept ove dijete bazira se na istraživanju kakva je bila ishrana naših predaka u periodu starijeg kamenog doba paleolita. Prvi ljudi su živeli lovačko-sakupljačkim načinom života i bili su veoma fizički aktivni. U to vreme žitarice nisu bile sastavni deo ljudske ishrane. Osnova dijete nalaže da treba se hranimo onako kako su se hranili naši preci pre pojave poljoprivrede i industrije.
Ovaj način ishrane se sastoji samo od povrća, voća, orašastih plodova, semenki, pečurki, jaja, mesa, morskih plodova i maslinovog ulja. Piju se uglavnom voda i čaj, ali i sveže ceđeni nezaslađeni sokovi u malim količinama.
Paleo dijeta zasniva se na izbegavanju prerađenih proizvoda, pogotovu onih koji sadrže veštačke komponente kao što su aditivi, šećer, so, žitarice, mahunarke, krompir, pasulj, mlečni proizvodi, kafa, kvasac i alkohol. Paleo dijeta nije samo način ishrane već i način života, pa pobornici ove dijete praktikuju ekstremno vežbanje. Ova dijeta ističe konzumiranje nekuvane i neprerađene hrane kako bi se iskoristilo što više hranljivih sastojaka. Unete hranljive materije treba da omoguće da ostanemo snažni, zdravi i energični.
Cilj paleo dijete je da se prilagodi svačijem metabolizmu, a smatra se da je hipoalergenska i da ima puno dobrih efekata na zdravlje, od kojih su najvažniji uticaj na nivo šećera i lipida u krvi, gubitak i održavanje normalne telesne mase i smanjenje obolevanja od autoimunih bolesti. Povećan unos proteina smanjuje apetit i ubrzava metabolizam. Kod ovakve ishrane nema gladovanja, pa se umor i glavobolja retko javljaju. Visokoproteinskom ishranom sprečava se redukcija mišićne mase. Organizam ima dovoljno esencijalnih masnih kiselina. Voće i povrće koje se unosi bogato je antioksidantima, vitaminima, mineralima i fitonutrijenima, pa se očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja i smanjen rizik za nastanak brojnih degenerativnih bolesti, malignih oboljenja, dijabetesa, srčanih i neuroloških oboljenja. Dijeta je laka za sprovođenje zato što nema brojanja kalorija i merenja obroka.
Nedostaci
- Uz nedostatak fizičke aktivnosti vodi ka povećanju telesne mase: dijeta zahteva mnogo predanosti. Uz nedovoljnu fizičku aktivnost može dovesti do povećanja kilograma, i to izuzetno brzo, a pored toga i do povećanog krvnog pritiska i depresije
- Ishrana koja nije pogodna za sve: paleo ishrana uključuje malo ugljenih hidrata, a mnogo masti i proteina, pa nije najbolji izbor za obolele od dijabetesa. Osobe koje boluju od neke autoimune bolesti, uzimaju lekove za hronične bolesti ili boluju od celijakije moraju biti posebno oprezne pre uvođenja paleo ishrane. Potrebno je da nastavite s medikamentnom terapijom, ukoliko je koristite, i da samo u dogovoru s lekarom planirate ovakvu ishranu. Paleo ishrana se nikako ne bi smela koristiti kod dece, trudnica i u toku dojenja. Tvrdnje da paleo dijeta može biti uspešna u prevenciji i lečenju degenerativnih oboljenja, metaboličkih poremećaja, autizma, demencije i mentalnih oboljenja još uvek nisu podržane kliničkim istraživanjima
- Veći unos proteina: prekomernim unosom proteina u ishrani, organizam se opterećuje brojnim štetnim materijama, posebno amonijakom, koji može izazvati toksične efekte. Konzumiranje crvenog mesa i preveliki unos zasićenih masnih kiselina povećava rizik za nastanak srčanih oboljenja, dijabetesa i karcinoma debelog creva.
Posebni režimi često donose više štete nego koristi
Ljudi su, u skladu sa novim saznanjima i životnim okruženjem, menjali ishranu tokom vremena. Osnovne nutritivne potrebe čoveka formirale su se i razvijale tokom evolucije. Ljudi su se prilagođavali okruženju u kom su živeli, pa su samim tim menjali i navike u ishrani. Umesto da baziramo ishranu na onome što mislimo da su ljudi jeli pre mnogo hiljada godina, bolje je da se bavimo nutritivnim zahtevima savremenog čoveka i pronalaženjem najboljeg načina da se hranimo zdravije. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da je potrebno da unosimo sve vrste namirnica, i to u sledećim razmerama: 55 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina i 30 odsto masti, jer je svaka od ovih komponenti veoma bitna za pravilan razvoj i zdravlje našeg organizma.
Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često donose više štete nego koristi organizmu. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jer ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.