Hrono dijetu osmislio je doktor Alen Delabo 1986. godine. Nastala je na osnovu saznanja da se hrana apsorbuje i iskorišćava u telu na različite načine u zavisnosti od vremena kada se konzumira.
Smatra se da obroke treba prilagoditi fluktuacijama telesnog metabolizma u toku dana. Između obroka trebalo bi da prođe minimum četiri, a maksimum šest sati. Naše telo luči hormone insulin i korizol u proseku svaka četiri sata, a to je i prosečno vreme koje je potrebno da bi telo svarilo hranu.
Najbitnije je da između obroka ne prođe više od četiri sata da bi se izbegao nagli osećaj gladi. Prema principima hrono dijete, doručak treba da bude obilan i on uključuje masti, proteine i spore šećere (žitarice). Ručak ne treba da bude preveliki, ali dovoljan da se ne oseti glad do sledećeg obroka, pa se unose kvalitetni proteini sa povrćem, neskrobnim ili skrobnim. Uveče se jede lagano, proteini poput ribe, nemasno meso i isključivo neskrobno povrće.
Doručak daje početnu energiju za aktivnost tokom dana, a večera je lagana, jer se u tim satima organizam priprema za odmor. Nije dozvoljen unos glickalica i sokova između obroka. Vodi se računa o glikemijskom indeksu namirnica, kiselo-baznom režimu i pravilnom kombinovanju namirnica. Pri tome ishrana ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje težine namirnica, niti određivanje količine hrane jer se jede do sitosti.
Nedostaci
- Deficit određenih nutrijenata: Nedostatak voća u periodu restrikcije i kravljeg mleka mogu da izazovu zdravstvene probleme ukoliko se ne uzimaju suplementi.
- Fokus na konzumiranju proteina i masnoća: Usled velike količine proteina u ishrani može doći do poremećaja pH vrednosti u organizmu, pa se ovakva ishrana ne savetuje bolesnicima koji imaju problem sa bubrezima ili boluju od gihta. Potrebno je da obroci budu dobro balansirani u pogledu odnosa mesa i povrća.
- Sužen izbor namirnica: Hrono dijeta (u fazi restrikcije) zahteva izuzetno puno odricanja. Zabranjeno je unošenje svih vrsta šećera (prerađenog industrijskog šećera, kao i prostog šećera iz voća) i mleka. Zabranjeni su skrobno povrće (krompir) i mahunarke (pasulj, grašak, sočivo, boranija, soja). Hleb ne sme da bude od pšeničnog i kukuruznog brašna. Obroci su prilično jednolični.
- Preveliki razmaci između obroka: U periodu restrikcije preporuka je da razmak bude između četiri do pet sati. Iako nema brojanja kalorija, pojedinim osobama ovaj razmak može biti suviše velik, te se javlja osećaj gladi, glavobolja, drhtanje, nadimanje, zatvor, bolovi i grčevi u mišićima i poremećaj menstrualnog ciklusa. Kako obroci nisu količinski ograničeni, mnogima je teško da pronađu pravu meru u jelu. Pravilan razmak između obroka je posebno važan za obolele od dijabetesa, decu i mlade, zato oni bez odobrenja lekara ne bi smeli da budu na hrono ishrani.
- Manjak fizičke aktivnosti: Hrono dijeta preporučuje smanjenje fizičke aktivnosti i potpuno izbacivanje teških vežbi. Ukoliko imate fizičku aktivnost, preporuka je da bude isključivo u jutarnjim satima, na prazan želudac, nikako u večernjim satima.
Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često donose više štete nego koristi organizmu. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jer ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.