Sve više poslodavaca u Srbiji postavlja video-nadzor u proizvodnim pogonima, a na taj korak se naročito odlučuju oni čiji radnici prave sitnije proizvode koji se lako mogu prikriti i izneti sa radnog mesta. Ima i gazda koji sumnjaju da radnici na radnom mestu zabušavaju, što je još jedan razlog za postavljanje video-nadzora.
Bez obzira na to koji razlog je poslodavca podstakao da u proizvodni pogon instalira video-nadzor, on ima zakonsku obavezu da radnike obavesti o tome da video-nadzor postoji, kao i koja se tehnologija i tehnika koristi, o svrsi nadziranja i ostalim bitnim elementima, navodi novosadski Dnevnik.
Prema oceni pravnika Saveza samostalnih sindikata, može se nadzirati proces rada iz bezbednosnih razloga, odnosno da bi se povećala efikasnost zaposlenih ili uočili nedostaci na radu. Ipak, u sindikatu ocenjuju da je u pitanju cilj koji mora biti usko vezan za obavljanje delatnosti poslodavca i samo u tu svrhu se može i koristiti. Svako drugo postupanje poslodavca je nedozvoljeno.
Osim toga, smatraju u sindikatu, gazda može nadzirati samo poziciju na kojoj zaposleni radi, i to samo u vreme koje je predviđeno za rad. Nadzire se bez audio-nadzora i bez skladištenja snimka, alternativno je dozvoljeno njihovo čuvanje isključivo na kraći rok da bi svrha bila ispunjena.
Svaka upotreba video-nadzora nad zaposlenima izvan proizvodnih pogona može biti predmet radnog spora, pa čak i krivične prijave ukoliko ponašanje poslodavaca konstituiše neko od krivičnih dela vezanih za neovlašćeno snimanje, odnosno kršenje prava na privatnost ličnosti.
Sasvim je druga priča o postavljanju video-nadzora u zajedničkim radnim prostorijama, kao što su kafeterije, toaleti ili prostorije za presvlačenje. U njima poslodavac ne sme da postavi video-nadzor jer se na taj način krši privatnost radnika i zbog toga bi mogao biti sankcionisan. Takođe, gazde nemaju pravo da postavljaju priskluškivače, pa radnici koji otkriju da su oni postavljeni na mestima gde nikako ne bi smeli da budu imaju pravo da protiv poslodavca podnesu prijavu.
U praksi, poslodavci u pojedinim situacijama mogu, i bez video-nadzora, relativno lako da utvrde šta radnici rade. To se posebno odnosi na zaposlene u kancelarijama i rad na računaru, gde nema potrebe da se postavi video-nadzor ili prisluškivač jer ima mnogo sofisticiranijih načina. Naime, IT stručnjaci i tehničko osoblje u svakom trenutku imaju pregled šta radnik radi i da li se računar na poslu koristi u privatne svrhe.
Isto tako, postalo je gotovo uobičajeno da poslodavci svojim zaposlenima daju službene mobilne telefone. Međutim, ako radnik poslovni telefon koristi i u privatne svrhe, mora biti spreman na to da postoji velika verovatnoća da će njegova privatnost stići do gazde. Naime, poslovne uređaje koji su u vlasništvu kompanija poslodavac uglavnom može da prati.
(Kurir.rs/Dnevnik, Lj.Malašević)