prim. mr sc. med. dr Snežana Lešović, pedijatar - endokrinolog, član radne grupe Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja Republike Srbije
#DaLiDijeta
Ketogena dijeta je ishrana veoma niskog unosa ugljenih hidrata, umerenog unosa proteina, i visokog unosa masnoća. U normalnim okolnostima, ćelije tela koriste glukozu kao primarni oblik energije. Redukcijom ugljenih hidrata u ishrani pokreću se alternativni izvori energije, telo počinje da razgrađuje depoe masti kako bi obezbedilo glukozu iz triglicerida, pri čemu nastaju ketoni, koji postaju glavni izvor energije za mozak.
Cilj ove dijete je dovesti telo u stanje ketoze. Ketoza je metaboličko stanje pri čemu telo pretvara masti u energiju, oslobađajući ketone. Masti postaju glavni izvor energije. Smanjenim unosom ugljenih hidratata smanjuje se produkcija insulina, pa se iz gušterače luči glukagon koji podstiče razgradnju glikogena kako bi se povećao nivo glukoze u krvi. Glikogen za sebe veže vodu, njegovom potrošnjom eliminiše se i voda, što dovodi do početnog velikog gubitka u telesnoj masi, pa je to i jedan od razloga zašto se veliki broj ljudi danas odlučuje na ovakav režim ishrane.
Problem koji se javlja na početku dijete je "keto grip" – stanje smanjene energije i mentalne funkcije, praćeno nadapidima gladi, problemima sa snom, digestivnim tegobama, bezvoljnošču i smanjenim mogućnostima za fizičku aktivnost. Uz dovoljan unos tečnosti i odmor ovi simptomi traju oko nedelju dana.
Ketogenom ishranom se mogu korigovati metabolički poremećaji: povišen holesterol, glukoza, krvni pritisak i povećati insulinska sentitivnost, pa je značajna u lečenju gojaznosti, predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma. Savetuje se za lečenje neuroloških oboljenja, migrene, epilepsije, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, traumatskih povreda mozga, autizma, problema sa digestivnim traktom, raznih neurodegenerativna oboljenja, autoimunih bolesti, sindroma policističnih jajnika, akni, pa čak i nekih vrsta karcinoma i drugih oboljenja koja su direktno povezani sa velikim unosom ugljenih hidrata. Ketogena dijeta se danas preporučuje deci koja boluju od epilepsije koja se teško leči i pored upotrebe kombinovnih lekova, uz nadzor neurologa i nutricioniste.
Nedostaci
- Nedovoljan unos ugljenih hidrata: Keto dijeta je ekstremna po pitanju smanjenja ugljenih hidrata. Dozvoljen je dnevni unos ugljenih hidrata od oko 20 grama, što predstavlja pola krompira ili jednu jabuku
- Negativne nuspojave dijete: Kiselost tela se povećava, crevna flora takođe može da se izmeni u digestivnom traktu, pa se javljaju svrab, neprijatan miris znoja i mokraće, zadah iz usta. Zatvor je jedna od čestih nuspojava, upravo zbog malog unosa vlakana. Zbog nedovoljnog unosa tečnosti i elektrolita, javljaju se mučnina, glavobolja, mišićni zamor, letargija, bolovi u telu i grčevi. Hormonski poremećaji (naročito kod žena), problemi sa imunitetom, nedostatak vitamina, pothranjenost, kamen u bubregu, povišen holesterol u krvi, usporen rast kod dece i fraktrure kostiju mogu da se jave kod ovakve ishrane. Jedan od nedostatka ketogenih dijeta je izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane, što dovodi do nedostatka kalcijuma i vitamina D, što može dovesti do smanjenja koštane mase. Dugotrajna keto dijeta može dovesti do nastanka ketoacidoze
Većini ljudi je teško da se pridržavaju svih ograničenja, jer se dijetom isključuju brojne grupe namirnica, od voća i povrća, preko mlečnih proizvoda, do pirinča, hleba i testenine. Jasno je da se ovom dijetom ne unosi dovoljno vitamina, minerala i vlakana, pa kratkoročni gubitak težine može dovesti i do ozbiljnih posledica. Osim toga, ketogena dijeta često vodi ka jo-jo efektu – pridržavamo se savetovane ishrane izvesno vreme, a potom se nastavi sa starim režimom ishrane i kilogrami se opet vraćaju.
Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često donose više štete nego koristi organizmu. Kratkoročno sprovođenje dijete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno sprovođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jer, ključ zdravog stila života, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja raznovrsna, pravilna i balansirana ishrana i konzumiranje svih namirnica.
(Foto:Promo)