Najnižu cenu po kvadratu imaju dvosobni stanovi, dok za garsonjere i nepokretnosti sa četiri i više soba treba izdvojiti najviše novca
Najskuplji stan kupljen na kredit u Srbiji prošle godine koštao je 3.722 evra po kvadratu i nalazi se na Savskom vencu, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
To je, naime, bila maksimalna procenjena vrednost nekretnine nad kojom je neka od banaka prošle godine stavila hipoteku na osnovu odobrenog kredita. Podaci iz baze nekretnina koje su predmet hipoteke, a koju vodi NBS, pokazuju i da je 2018. najjeftinija nepokretnost na kredit kupljena za 80 evra po kvadratu, i to u regionu Šumadije i zapadne Srbije.
Ukupno je u ovu bazu lane uneto 10.828 nekretnina, od toga su 73 odsto stanovi i kuće čija je prosečna procenjena vrednost bila 862 evra po kvadratu.
- Prosečna procenjena vrednost nekretnina u beogradskom regionu je 1.248 evra i gotovo je dvostruko viša od prosečne procenjene vrednosti u drugim regionima (Vojvodina - 616 evra, region Šumadije i zapadne Srbije - 585 evra i region južne i istočne Srbije - 570 evra) - navodi se u Godišnjem izveštaju NBS o stabilnosti finansijskog sistema za 2018.
Cene variraju i u samom beogradskom regionu u zavisnosti od opštine, te je tako kvadrat najjeftiniji u Barajevu - 315 evra, a najskuplji u užem centru grada (Savski venac - 1.889 evra, Stari grad - 1.867 evra i Vračar - 1.796 evra). Takođe, prosečna cena nepokretnosti u novogradnji (izgrađene 2017, 2018. ili 2019. godine) iznosi oko 1.157 evra u Srbiji (1.413 evra u beogradskom regionu) i znatno je veća od prosečne cene starijih nepokretnosti, koja iznosi oko 811 evra (1.215 evra u beogradskom regionu).
Kada je reč o strukturi stanova, najskuplji su stanovi sa četiri i više soba (1.193 evra u Srbiji, odnosno 1.454 evra u beogradskom regionu) i garsonjere (1.186 evra u Srbiji, odnosno 1.394 evra u Beogradu), dok dvosobni stanovi imaju najnižu prosečnu procenjenu vrednost (948 evra u Srbiji, odnosno 1.213 evra u beogradskom regionu).
Inače, nekretnine u Srbiji su 2018. u odnosu na prethodnu godinu poskupele za 1,5 odsto, i to najviše u Vojvodini (5,3 odsto), zatim Beogradu (3,6 odsto), pa u regionu Šumadije i zapadne Srbije (0,3 odsto), dok je u južnoj i istočnoj Srbiji zabeležen pad od 0,5 odsto.
(Kurir/Sanja Đorđević)