U poslednjoj globalnoj recesiji od 2007. do 2011. godine kada su strmoglavo padale cene deonica, fondova i nekretnina i kada su propadale banke koje su do tad bile smatrane prevelikim da bi države dopustile njihov bankrot, cena zlata je porasla približno 200 odsto.
Finansijska kriza koja je počela 2008. godine službeno je davno završena, ali posledice tog kraha se osećaju i danas. Jedna od glavnih posledica kod ljudi širom sveta jesu ekstremno niske kamatne stope, kako na štednju, tako i na kredite.
U Srbiji su kamatne stope na oročenu štednju na najnižim nivoima u istoriji, a kada su u pitanju državne obveznice pojedinih razvijenih zemalja, situacija je još gora - kamatne stope su negativne!
Desetogodišnje japanske državne obveznice trenutno donose -0,12 odsto, nemačke -0,27 odsto, a švajcarske čak -0,55 odsto godišnje kamate. To znači da je pojedincu ili investicionom fondu u tim zemljama mudrije da s novcem ne radi ništa nego da ga "pozajmljuje" državi i pritom pristane na čist gubitak.
Odabir je manjeg od dva zla
Kako je moguće da su kamatne stope negativne?
Dva direktna razloga su za ovu naizgled apsurdnu situaciju. Centralne banke pojedinih zemalja žele da komercijalne banke plasiraju novac u realnu privredu kako bi podstakle privredni rast pa preduzimaju sve što mogu kako bi obeshrabrile banke u zadržavanju velike količine kapitala u finansijskom sistemu. Ako neka nemačka banka smatra da je trenutno prerizično da daje kredite, može da poveri kapital na čuvanje Evropskoj centralnoj banci, ali ako se odluči na to, godišnje će gubiti -0,4 odsto.
Zbog toga banka može da se odluči da kupi nemačke državne obveznice na kojima trenutno gubi "samo" 0,27 odsto godišnje (ako se obveznice drže do dospeća). Dakle, prvi razlog negativnih kamatnih stopa na obveznice je odabir manjeg od dva zla. Drugi razlog je očekivanje investitora koji kupuju obveznice po nerazumno visokim cijenama (i zbog toga ostvaruju negativnu kamatu) da će u bliskoj budućnosti uspeti da ih prodaju po istim ili još višim cenama pa zapravo pri tome neće napraviti gubitak.
Hoće li kamatne stope uskoro rasti?
Nakon što se završila poslednja recesija i globalna privreda je počela da se oporavlja, američka centralna banka je 2015. godine počela dizati referentne kamatne stope i još početkom ove godine najavljivala da će to da nastavi da radi i dalje. Evropska centralna banka i ostale važne centralne banke su najavljivale da dolazi trenutak kada će one postepeno početi da ih dižu. Ali, poslednjih meseci situacija se potpuno promenila. Od desetak najvažnijih centralnih banaka na svetu trenutno nijedna nije optimistična. Sve od reda javno upozoravaju da će im možda trebati dodatno monetarno popuštanje. U prevodu - svet može da zaboravi na rast kamatnih stopa u idućim godinama.
Koje su posledice negativnih kamatnih stopa na najčešće oblike ulaganja?
S obzirom na to da s referentnim kamatnim stopama padaju i kamatne stope na štednju, iste su u mnogim delovima sveta pale na najniži nivo u istoriji i trenutno se nalaze samo za nijansu iznad 0 odsto kada je u pitanju oročena devizna štednja. Stopa inflacije je nešto viša, što znači da držanjem na oročenju novac s godinama gubi kupovnu moć, tj. štednjom se gubi novac.
Sve više štediša širom sveta shvata da je štednja neisplativa i novac ulaže u nešto drugo, poput nekretnina, deonica, investicionih fondova ili zlata u obliku poluga. Masovna količina kapitala koja se zadnjih godina sliva u te imovinske klase je dovela do značajnog rasta cena nekretnina, deonica i zlata. Nemačke deonice su od početka godine porasle u proseku za 17 odsto, dok je cena zlata u istom periodu porasla 11 odsto. Dakle, svaka od navedenih investicija je tokom ove godine bila unosnija od posedovanja obveznica ili oročene štednje u većem delu sveta.
Doći će do preokreta
Hoće li se dosadašnji trend rasta nastaviti?
To zavisi od pojedine imovinske klase i privredne situacije. Sve više ekonomskih pokazatelja govori da stiže recesija, a toga se očito pribojavaju i centralni bankari koji najavljuju dodatne podsticajne mjere. Ako u idućim godinama zaista dođe do nove recesije na Zapadu, negativne kamatne stope će se zadržati još bar nekoliko godina. To znači da će oročena štednja još godinama biti neisplativa. Trend rasta cena deonica i nekretnina će se vrlo verovatno okrenuti i cene će početi da padaju, kako to inače biva u recesijama.
Kada je u pitanju investicijsko zlato, dolazak krize bi mogao da dovede do još bržeg rasta cene, jer u krizama pada vrednost ostalih spomenutih imovinskih klasa i kamatnih stopa na štednju, a raste rizik bankrota banaka ili čak država.
U takvoj situaciji mnogi investitori se tradicionalno okreću ulaganju u zlato, koje se kroz istoriju pokazalo kao jedan od najboljih oblika imovine za zadržavanje vrednosti u turbulentnim vremenima. Idealan primjer za to je kretanje cene zlata na početku poslednje globalne recesije.
Od 2007. do 2011. godine kada su strmoglavo padale cene deonica, fondova i nekretnina i kada su propadale banke koje su do tad bile smatrane prevelikim da bi države dopustile njihov bankrot, cena zlata je porasla približno 200 odsto.
(Kurir.rs/poslovni.hr)