Reakcija Naše i strane centralne banke snižavaju kamatne stope kako bi jeftinijim kreditima podstakle rast privrede i potrošnju građana
Trgovinski rat između SAD i Kine usporio je rast gotovo cele svetske privrede, zbog čega su centralne banke počele da snižavaju glavne kamatne stope. Posledica toga je pritisak na smanjenje kamata poslovnih banaka, te bankarski stručnjaci očekuju snižavanje rata i pojeftinjenje kredita za privredu i građane kako u domaćoj, tako i one vezane za stranu valutu.
NBS snizila kamatu
Naime, usled stabilnog dinara i inflacije, Narodna banka Srbija snizila je referentnu kamatnu stopu na 2,75 odsto, nakon više od godinu dana mirovanja na nivou od tri odsto. Budući da najnoviji izveštaji evropskih monetarnih vlasti prognoziraju pad privredne aktivnosti evrozone do sledeće godine, kao i minimalnu inflaciju bar do 2022. godine, očekuje se da Evropska centralna banka (ECB), ali i američke Federalne rezerve (Fed) snize svoje osnovne kamatne stope do kraja godine.
Hasan Hanić, profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukazuje da je obaranje referentnih kamatnih stopa uvek signal da je novac jeftiniji i da bi kamatne stope kod poslovnih banaka po kojima odobravaju kredite građanima i privredi trebalo da idu naniže.
Privredni rast
- To bi trebalo da podstakne privredni rast kroz veće investicije u proizvodnju. S druge strane, građani mogu da dođu do jeftinijih potrošačkih kredita, čime se povećavaju kupovna moć i potrošnja, a što opet podstiče proizvodnju u privredi - objašnjava Hanić za Kurir.
Komentarišući pad referentne kamate NBS, on očekuje pojeftinjenje dinarskih kredita, tako da se građani mogu zadužiti po nižim kamatnim stopama kako bi otplatili skuplje kredite.
- Ali ne treba tu očekivati značajniji efekat i sniženja jer su kamate već sada niske - upozorava Hanić, koji očekuje da kamate neće rasti bar do kraja sledeće godine, kada bi privredni rast mogao da se ubrza.
Inače, Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je ekonomiju evrozone usporavaju trgovinske tenzije, bregzit i visok dug Italije, zbog čega podržava planove ECB za novim podsticajima. MMF procenjuje da će privredni rast u EU usporiti na 1,3 odsto u ovoj godini sa 1,9 odsto u 2018. godini, da bi se u 2020. oporavio na 1,6 odsto.
(Kurir/Sanja Đorđević)