Minimalna korpa za tročlanu porodicu je nešto više od 36.000 dinara, neto plata 54.271 dinar, iznos kredita skoro 150.000 dinara - postavlja se pitanje: Da li onda može da se uštedi u Srbiji?
Na prvi pogled gotovo izgleda kao nemoguća misija, ali reč je o prosečnim iznosima iz poslednjih statističkih izveštaja od kojih mnogo toga odudara kada se zaviri u pojedinačni bilans stanja svakog građana.
Na to utiču i mesečna primanja, koja zavisi i da li je neko zaposlen, penzioner, koliko je domaćinstvo u kome živi, ali i u kom gradu Srbije živi. Samo po ovom kriterijumu troškovi variraju i do 10.000 dinara kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi.
Tu negde na rubovima ostaje prostor za štednju, barem su tako potvrdili građani u anketi. U prilog tome govore i podaci Narodne banke Srbije, prema kojima je štednja građana u stalnom porastu kada je reč o oročenom novcu. Dinarska štednja je premašila 50 milijardi dinara, a kontinuirano raste i devizna štednja koja iznosi oko 9,5 milijardi evra.
Studentski recept
Na ulicama Beograda nekoliko studenata odalo nam je recept kako oni štede i na čemu.
- Štedim na dnevnom nivou, na primer odreknem se neke grickalice, nekog pića, mada to već potrošim sutradan na nešto drugo, pa tako da mi sistem baš i ne funkcioniše najbolje - iskren je bio jedan akademac.
Njegov pak vršnjak kaže da se on potrudi da ostavi svaki dan bilo kakvu sumu sa strane.
- Ako imam taj dan 300 dinara u džepu, ostaviću 50 i nakupi se. Ne štedim samo na hrani i na patikama, mislim da to mora da se kupi kvalitetno - dodaje on.
Jedna studenkinja koju smo zatekli ispred Filozofskog fakulteta kaže da štedi kupujući jeftiniju garderobu.
- Ostavim sa strane kad dobijem neki novac do rodbine. Vodim računa i da ne kupujum skupe stvari, tako da može da mi ostane novca i posle kupovine - kaže nam studentkinja.
Njen kolega sa drugog fakulteta kaže da radi privremene studentske poslove i odvaja iznose koji se razliku iz meseca u mesec.
Prvo u "slamaricu"
- Nemam stalnu platu, pa ne mogu da napravim ni plan koliko mesečno mogu da odvojim. Najbolje je tako odvajati u slamaricu, pa to posle iskoristiti za uživanje, kao što je letovanje - objasnio nam je on.
Ipak, iako se svako služi svojim trikom, suma koju mesečno uštede je slična - kako kažu, od 3.000 do 4.000 dinara.
Šta kažu zaposleni
Pojedini ispitanici u anketi gotovo kao iz topa su nam rekli da ne štede, jer nemaju od čega, ali kada su se malo preračunali, ipak im ostane par hiljada dinara. Ipak, među njima je bilo i onih koji imaju računicu kako ostavljaju rezervu za crne dane.
- Izdavanje nekretnine je jedan od sigurnih vidova štednje - odao nam je jedan Beograđanin.
Njegov sugrađanin odustao je od štednje u banci jer je, kako nam je rekao, sad teško bilo šta da se odvoji.
Jedna Beograđanka, ipak, svakog meseca napravi računicu.
- Stavi se na papir koliko su dažbine, koliko je potrebno za hranu, pa šta ostane skloni se sa strane. Pazim koliko šta košta, u nabavku idem u veleprodaju, iskoristim neku akciju i ostane nekad više, nekad manje - iskrena je.
A koliko ostane? Ne puno. Kako sama kaže, nekad odvoji oko 3.000, a nekad oko 5.000 dinara. Neki izdavanje stana vide kao dobar način za štednju, smatra da s prosečnom platom i malo ustezanja godišnje može da se uštedi oko 1.000 evra.
Kako se penzija razvuče
Prosečna penzija u Srbiji je 26.300 dinara, ali opet, to je samo prosek. I dok ima i imućnijih penzionera, među najstarijim sugrađanima ima i onih sa znatno manjim mesečnim primanjima. Upravo je takav bio naš sagovornik.
- Imam penziju 16.000 dinara i meni je dosta. Ne pijem, ne pušim, samo za hranu i nešto što ostane, ostavljam u rezervi. Možeš danas da potrošiš 200 dinara, a možeš 100 dinara i onda 100 dinara ostaviš i tako se štedi. Novac je rekao: "Ja mogu svakome da budem ako ume da me čuva, da me drži" - savetuje stariji gospodin.
(Kurir.rs/Blic)