NAJVEĆI MINISTARSKI SAMIT ADRIJA MEDIJA GRUPE ENERGETSKA BEZBEDNOST U REGIONU: Ujedinjeni region stvara energetsku stabilnost
Objavljeno
04.06.2019. 8:50h
→ 8:52h
Marina Lopičić, Vladimir Šporčić
Ministri Srbije, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Republike Srpske podržali zajedničke infrastrukturne projekte
Energetika ne poznaje granice, energetska bezbednost i snabdevanje su regionalno pitanje na kom svi mogu postići uspeh samo uz snažnu saradnju, a Srbija je u tome pouzdan partner svim prijateljima u regionu, glavna je poruka najvećeg regionalnog Samita „Energetska bezbednost u regionu“.
Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić
Samit je okupio najveće državne zvaničnike u regionu, ministre iz Mađarske, Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Republike Srpske, ali i mnogobrojne eksperte, predstavnike institucija, organizacija i kompanija, koje je na jednom mestu u Beogradu okupio organizator „Adrija medija grupa“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.
- Energetika je danas geostrateško i geopolitičko pitanje. Energetski sektor doživljava tranziciju, mapa ključnih energetskih izvora se menja, kao i rute snabdevanja energentima. Naša saradnja je važna kako bismo prepoznali sve te izazove i da bismo imali zajedničke odgovore. Sjajna je stvar što danas ovde imamo divne goste i želim da im zahvalim, ali i svima vama koji ste podržali ovaj skup - rekao je Antić na otvaranju samita i čestitao kompaniji „Adrija medija grupa“ (AMG) i njenom predsedniku Igoru Žeželju sa saradnicima na organizaciji ovako važnog događaja.
Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić
Važni projekti
Na prvom panelu „Energetska stabilnost i saradnja u regionu“, pored srpskog ministra, učestvovali su i ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, ministar energetike Rumunije Anton Anton, njegov kolega iz Republike Srpske Petar Đokić i koleginica iz Bugarske Temenuška Petrova, kao i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.
- Ključno je da razumemo da nijedna od naših država ne može 365 dana u godini da proizvodi onoliko energije koliko joj je potrebno. Zbog toga moramo da se povezujemo i da sarađujemo - rekao je Antić. Među regionalnim projektima, ministar je naveo transbalkanski koridor, novi regionalni i panevropski projekat, trojnu interkonekciju između Srbije, BiH i Crne Gore kroz projekat „Bajina Bašta“, nove hidroelektrane planirane za izgradnju s RS u gornjem toku Drine, interkonekciju s Bugarskom, kao i projekat „Turski tok“.
Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić
Utanačeni rokovi
- Nema dileme da sve države koje se nalaze na trasi budućeg gasovoda „Turski tok“ sprovode aktivnosti u skladu s planom i očekuje se da će taj projekta u linijskom delu kroz Srbiju do granice s Mađarskom biti realizovan do kraja ove godine. Sve tri strane su se saglasile da se sve aktivnosti odvijaju dobro i da bi trebalo da prve količine gasa iz Bugarske prema Srbiji poteknu već u 2020. godini. Srbija će svoju linijsku deonicu gasovoda od Zaječara do Horgoša završiti do 18. decembra - rekao je Antić.
Dado Đilas
foto: Dado Đilas
Ministarka energetike Bugarske Temenuška Petkova naglasila je da je gasna infrastruktura važan projekat za Bugarsku i od ključnog značaja za novu energetsku strategiju te države.
- Rokovi za završetak gradnje su poznati, 1. januar 2020. godine, a u međuvremenu „Bugartrans“ gradi 11 kilometara gasovoda od tursko-bugarske granice. Samo kad zajedno radimo na infrastrukturnim projektima, možemo da prevaziđemo izazove - rekla je Petkova, a rumunski ministar energetike Anton Anton je kazao da je ovo vreme velikih tehnoloških izazova i inovacija, a da treba da delimo iskustva i dobru praksu.
Na jučerašnjem samitu održan je i panel o energetskoj tranziciji, ali i o rastu održivih izvora energije, o kojima ćete moći detaljno da pročitate u sutrašnjem broju Kurira.
Marina Lopičić
foto: Marina Lopičić
Dragica Sekulić
POŠTUJEMO JEDNAKA PRAVILA
Dragica Sekulić, ministarka ekonomije Crne Gore, rekla je da svi moramo poštovati jednaka tržišna pravila.
- Ono što je karakteristično za Crnu Goru je da je prva u regionu prešla na tržišno finansiranje obnovljivih vidova energije. Mi smo u poslednjih desetak godina imali ulaganje od oko 250 miliona evra u obnovljive izvore energije - rekla je Sekulićeva.
Igor Žeželj
PODRŽAVAMO REGIONALNU SARADNJU
„Adrija medija grupa“ još jednim događajem ispunjava svoju misiju, a to je stvaranje uslova za bilo kakav konstruktivni dijalog, rekao je Igor Žeželj, predsednik „Adrija medija grupe“, koja je organizovala najveći energetski samit u regionu.
- Vrlo nam je drago što možemo da ugostimo ministre iz regiona na ovako važnom skupu, gde im želim uspešan rad i da svima nama donesu boljitak. Posebno nam je drago što je skup na regionalnom nivou, jer mi kao kompanija regionalnu saradnju i regionalnu komunikaciju podržavamo iz dana u dan - izjavio je Žeželj.
foto: Marina Lopičić
Ekskluzivno Peter Sijarto izričit
ZAPAD DA ELIMINIŠE NEJEDNAKE STANDARDE
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je za Mađarsku najvažnije da prati nacionalne interese u energetici, kao i da to važi za ceo region, a da nejednaki standardi, koje imaju neke zapadne zemlje, moraju da budu eliminisani.
- Imamo četiri principa kojih moramo da se držimo. Prvi je da sve odluke moraju da budu zasnovane na konsultacijama, zajedničkom dogovoru i pristanku zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Drugi je da nejednaki standardi moraju da budu eliminisani. Trenutno vidimo da kad god imamo saradnju s Rusima - mi se budemo poprilično napadnuti, ali kad Zapad sarađuje s Rusijom, onda je sve u redu - ukazao je Sijarto. Kako dodaje, treći princip podrazumeva da svaka zemlja mora sama da odluči kakav će biti njen energetski miks, kao i da niko ne sme da bude napadan zbog toga, dok četvrti podrazumeva saradnju na nivou Evroazije.
- Razumemo da je ovo period promena zbog nesigurnosti sprovođenja ruskog gasa Ukrajini. Treba da razmotrimo nove rute i nove izvore. Nova moguća ruta je usmerena ka jugu, kroz Tursku, Bugarsku, Srbiju i Mađarsku. Zainteresovani smo da ova ruta bude izgrađena, ali i za napredak u izgradnji infrastrukture i u Srbiji i u Bugarskoj. Mađarska je donela neophodne odluke kako bi već bila u mogućnosti da primi gas do 2021. i 2022. sa granice sa Srbijom - rekao je Sijarto i dodao:
- Nekim našim zapadnim prijateljima ni taj projekat se ne sviđa i zovu ga ruskim. Ali tu su Turska, Bugarska, Mađarska i Srbija. Tri od četiri od tih zemalja su članice NATO ili EU, kakav je onda to ruski projekat? To onda mora biti evropski projekat.
J. P.
foto: Marina Lopičić
Ministar energetike RS Petar Đokić
SA SRBIJOM GRADIMO TRI HIDROELEKTRANE
Republika Srpska radi na povećanju svojih energetskih kapaciteta, a pre svega na većoj eksploataciji vode, a zatim i sunčeve energije i vetra, rekao je ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić.
- Srpska raspolaže sa sva tri izvora: voda, sunce i vetar, i namerava da ih i iskoristi. U toku je realizacija projekta dva vetroparka, snage 100 megavata, i očekujem da će u ovoj godini biti intenzivirane aktivnosti na njihovoj izgradnji. Planira se i izgradnja novih solarnih elektrana na području Hercegovine. Mislim da možemo da dostignemo kapacitet od 200 megavata energije iz solarnih elektrana - rekao je Đokić na panelu „Energetska stabilnost i saradnja u regionu“, na kojem je učestvovao s kolegama iz Srbije, Rumunije, Bugarske i Crne Gore.
foto: Vladimir Šporčić
Ministar energetike i rudarstva podsetio je da će Srpska sa Srbijom graditi tri hidroelektrane u gornjem toku Drine: „Buk Bijela“, „Foča“ i „Paunci“, a sve tri imaju instalisanu snagu od oko 200 megavata.
- Na tim poslovima postignut je visok stepen i ekonomske i političke saradnje u Srpskoj i Srbiji i očekujem da bi do kraja godine, u fizičkom smislu, mogla da počne izgradnja „Buk Bijele“. To će biti od velike važnosti, ne samo za Srbiju i Srpsku nego je to i pitanje naše spremnosti za regionalnu saradnju - rekao je Đokić i dodao da Srpska želi da i sa Hrvatskom gradi hidroelektranu „Dubrovnik dva“. Ministar Đokić je napomenuo da je Srpska u BiH definisala svoj plan stvaranja potpune energetske bezbednosti i sigurnosti i da u isto vreme uvažava evropske smernice u ovoj oblasti.