Firme koje posluju u Srbiji iznele su prošle godine u ofšor zone 930 miliona evra, a najviše novca otišlo je u Hong Kong (764 miliona evra), zatim u Singapur (67,3 miliona evra) i na Britanska Devičanska Ostrva (22 miliona evra).
Prema podacima Narodne banke Srbije, milioni evra istovremeno su transferisani i ka Panami (10 miliona evra), Lihtenštajnu, Maršalskim ostrvima (9 miliona evra), Dominikani, Libanu, Belizeu i Sejšelima (3 miliona evra).
Kako je preneo Blic, interesantno je i da se redosled ovih zemalja značajno promenio u odnosu na pre nekoliko godina. Tako je, recimo, u 2015. godini na prvom mestu bila Holandija, dok su drugo i treće mesto delile Luksemburg u Britanska Devičanska ostrva.
Prvih deset zemalja su prošle godine činile preko 97,7 odsto ukupnih plaćanja prema ofšor zonama.
Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, čak 44 odsto.
U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća za usluge bežične i kablovske telekomunikacije (sedam odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (sedam odsto), za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (šest odsto), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (pet odsto) i proizvodnju električne opreme za motorna vozila (dva odsto).
Najpoznatije ofšor zone u svetu nalaze se, kako u minijaturnim državama, poput Lihtenštajna, Monaka, ali i jakim evropskim ekonomijama, kao što su Belgija, Švajcarska, Austrija, zatim grad London. U Aziji i Latinskoj Americi, takođe, postoje brojni "poreski rajevi", a najpoznatiji su u Hongkongu i Makau.
Ofšor kompanije su legalan način poslovanja, ali i mnogo jeftiniji i lakši nego što je to u zemljama koje ne slove za poreske rajeve. One mogu pomoći da se legalno izbegnu porezi, finansijske kontrole i druge prepreke u poslovanju.
Motiv za osnivanje ovakvih kompanija može da bude i prikrivanje pravog vlasnika. Takođe, vlasnik firme iz ofšor zona pri njenoj prodaji ne plaća porez na kapitalnu dobit. Ako knjiži profit u ofšor zoni vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbegne oporezivanje u Srbiji.
Narodna banka Srbije primenjuje međunarodnu klasifikaciju Evrostata za ofšor zone.
Iz NBS posebno ističu da Srbija ostvaruje značajan napredak na razvoju i produbljivanju ekonomske saradnje sa inostranstvom zahvaljujući snažnom rastu geografski i proizvodno razvovrsnog izvoza i stranih direktnih investicija, što rast čini održivim i doprinosi daljem smanjenju spoljne neravnoteže.
(Kurir.rs/Blic)