Održivi razvoj nije apstraktna stvar, već ono što radimo za svoju decu i unuke, to je pitanje kvaliteta života!
Ovo u ekskluzivnom razgovoru za Kurir poručuje profesor Đorđija Petkoski, predavač na jednoj od najboljih svetskih biznis-škola "Vorton" na univerzitetu Pensilvanija i jedan od vodećih svetskih eksperata u oblasti održivog razvoja:
- Više nije pitanje da li zarađujem 300 ili 1.000 evra... Ako naučim decu da nije važno imati pet pari farmerki, već koliko su nam ulice ili zgrade čiste - to je velika stvar. Ako je moja firma zaradila mnogo novca, ali je uz to doprinela i da vazduh u Beogradu postane čistiji, onda radimo pravu stvar. Svako kao pojedinac može da doprinese.
Zahvaljujući svom doprinosu održivom razvoju i poslovanju, kompanija "Hemofarm" je imala priliku da ugosti Petkoskog, koji je dugogodišnji saradnik Svetske banke, konsultant i autor mnogih stručnih knjiga i tekstova. Profesor je došao upravo u "Hemofarm" zato što se ova kompanija, osim što je lider u održivom razvoju, zalaže za razvoj partnerstva svih zainteresovanih strana, pre svega državnog, civilnog i privatnog sektora, usmerenog ka izgradnji sigurnije i bolje budućnosti.
Profesor Petkoski, koji vodi takmičenje Ideas4action, koje pruža mladim ljudima priliku da se njihove inovativne ideje čuju i uključuje ih u proces međunarodnog održivog razvoja, objašnjava za Kurir zašto je toliko važno da se u ovaj proces uključe upravo mladi ljudi sa svojim idejama.
- Kad mi stariji donosimo odluke, mi pretpostavljamo da će to biti u interesu mladih... Ali u kojoj meri mi zapravo razumemo njihov interes? Vrlo je bitno da mladi počnu da preuzimaju odgovornost u onoj meri u kojoj mogu, ali da to ne bude na nivou pojedinaca, već generacije. Kroz učenje, mladi moraju da steknu kritičko znanje kojim će zatim moći da menjaju stvari. Ako dolaze s pozicije znanja, donosioci odluka će ih ozbiljnije shvatiti.
On objašnjava da je veoma važno izvršiti segmentaciju angažovanja i razmotriti šta svako kao pojedinac može uraditi na individualnom nivou, zatim u organizaciji, kompaniji ili nekoj NVO:
- Možete videti šta se može uraditi na nivou industrije ili države, koja ima toliko kanala da stimuliše mlade da se uključe, počevši od obrazovanja. Prvi put sam video značaj održivog razvoja u Americi pre 30 godina kad je moj sin došao iz vrtića da vidi koje hemikalije koristimo u kuhinji... Takođe, država ima ogromne investicije, ti tenderi moraju da imaju jasne kriterijume kojima bi stimulisali kompanije koje održivi razvoj imaju u svom biznis-planu. Sa druge strane, državne institucije moraju da iniciraju da se mladi uključe. Moraju da rade sa obrazovnim institucijama, kompanijama kao što su "Hemofarm" i drugim činiocima koji treba da postanu deo rešavanja problema. Lako je pojedincu da sedi i kritikuje, važno je da svi mi postanemo deo boljeg razumevanja problema i zatim ponudimo rešenja!
(Kurir.rs/Jelena Pronić)