Sunčica Vještica, docent Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura, organizovala je povodom Svetskog dana obrazovanja u zaštiti životne sredine okrugli sto u Privrednoj komori Srbije, u Beogradu, sa temom ozelenjavanja obrazovanja i potreba za revolucijom obrazovnog sistema.
U radu okruglog stola, u Privrednoj komori Srbije, učestvovali su Slobodan Perović iz Ministarstva zaštite životne sredine, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, Milan Veselinov, osnivač preduzeća „Cirekon“ i Roland Fekete, direktor ekologije u kompaniji za proizvodnju građevinskih materijala „La farge“, kao i predstavnici UNDP-a, Privredne komore Srbije i drugih naučnih ustanova.
Kako bi se pokrenula zelena ekonomija, Milan Veselinov je naglasio da sve zelene teme treba da promene narativ sa troška na nešto što uvećava vrednost robe, a ovaj cilj se postiže inovacijama: „Potrošači u Evropi su spremni da jedan i po put više plate zelene artikle. Glasaju novčanikom i to podstiče kompanije da u svoj portolio uključe više sertikovanih proizvoda. Ključno pitanje je odakle da krenemo. Trebalo bi da krenemo od edukacije, ali ona mora da bude u sprezi sa inovacijama i pravilima igre“, naglasio je Veselinov.
Kao suštinski problem je integracija svih zainteresovanih strana sa visokim nivoom znanja i iskustava jer ne postoji kontinuitet u učenju, primeni i realizaciji. Postojeći obrazovni sistem mora biti iz korena promenjen i da uči decu da je čovek deo prirode i da “priroda bez nas može, a mi bez nje ne” i svaka lokalna zajednica treba da pokrene pitanje implementacije obrazovanja u privredu, škole, univerzitete.
Filip Radović ističe da je veći deo rada usmeren na usklađivanje industrija i svih privrednih subjekata kako bi se definisao pravi ekološki status države Srbije, kao pravac ka otvaranju EU Poglavlja 27. Naglasio je da je misija Agencije u 2019. da služi privredi, ali da istovremeno bude motor razvoja dela koji se tiče zaštite životne sredine.
UNDP sprovodi nekoliko projekata edukacije, ali su oni fokusirani na mala I srednja preduzeća. Iskustvo UNDP je da ove strukture srpskog društva imaju pozitivan I prihvatljiv nivo edukovanosti, ali, kao i sve pomenuto pre toga, ne postoji priča pre i posle.
Prvi put Ministarstvo ZŽS I Ministarstvo nauke i obrazovanja zajednički su
istupili po ovom pitanju gde je nedavno završen konkurs za dodelu sredstava za realizaciju projekata iz oblasti ZŽS. Slobodan Perović ističe da ministarstvo radi na tome da se napravi plan i program zelene edukacije.
CIREKON ističe da zainteresovane strane moraju da imaju preduzetnički duh, sklonost ka inovaciji i svest o značaju promene načina razmišljanja i ponašanja. „Zelenom edukacijom hoćemo da postignemo da se naše društvo usmeri u potpunosti ka neodvojivom funkcionisanju sa prirodom. Ovako imamo segmente koji se ne dopunjuju“, naglasio je Veselinov.
Kao primer dobre prakse, opština Kragujevac u saradnji sa neprofitnom organizacijom UnBeSo pokrenula je projekat u 2018. i nalazi se na putu da postane prva zelena opština. UnBeSo je udruženje koje dugoročno doprinosi sistemskim rešenjima za probleme održivog razvoja lokalnih zajednica, a u Kragujevcu su prepoznali da imaju problem otpada. U daljem nastavku projekta do 2024, cilj za 2019. je zajednički rad svih aktera i direktna komunikacija sa omladinom i aktivacija grada, firmi (uključujući Operatere otpadom), medija, univerziteta i škola. Kroz mobilnu aplikaciju koja na veoma aktivan, takmičarski i zanimljiv način animira omladinu uspostavlja se program, koji ce se uz gejmifikaciju očistiti grad i uspostaviti sistem primarne separacije komunalnog otpada.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije izrazio je nadu da će biti i u budućnosti sličnih okupljanja i inicirao formiranje Saveta za edukaciju u okviru PKS koji može biti legalan partner državi I sprovoditi planirane aktivnosti u dužem vremenskom roku.
Promo