Na finansijskom tržištu Evrope, 2001. godine pojavila se nova evropska valuta - evro. Ona je zamenila tada najjaču evropsku valutu, nemačku marku. Svi poslovi u Evropi tom periodu ugovarani su nemačkim markama, kako bi se ugovorne strane zaštitile od promene deviznih kurseva i ostalih valutnih rizika.
U tom periodu pojavila se potreba za uvođenjem još jače valute od nemačke marke. Na scenu je stupio evro!
Paritet koji je uspostavljen imao je za cilj da se smanji količina novca u opticaju i da se istovremeno ojača kupovna moć nove valute.
U periodu koji je usledio za vreme trajanja konverzije to se zaista i dogodilo.
Svi poslovi počinju da se ugovaraju u evrima, a njihova realizacija odvija se u domaćim valutama.
Uspostavljeni paritet omogućio je da se za 100 evra kupi skoro duplo više robe ,kao za iznos od 200 nemačkih maraka. Taj trend zadržao se godinu dve, da bi se posle toga kupovna moć nemačke marke i evra u potpunosti izjednačila.
Na osnovu navedenog iskustva, uvođenje nove svetske valute dovelo bi do novog obezvređivanja postojećih valuta. Ekonomski eksperti navode dva osnovna načina kako da se zaštite.
Kako se zaštititi ?
Ekonomski eksperti navode dva osnovna načina kako da se zaštite. Ako uzmemo u obzir da se prosečna cena kvadrata 2001. godine u Beogradu kretala oko 1.000 evra, a sada se kreće oko 2.000 evra, kupovina nekretnina i čuvanje novca u njima nije loše rešenje. Obaveze koje opterećuju ovaj vid štednje su godišnji porez na imovinu, mesečne komunalije i tekući troškovi održavanja.
Druga, mnogo bolja opcija jeste da novac usmerite u kupovinu zlata: 1 unca zlata 2001. godine je vredela 350 evra, a danas vredi 1.100 evra.
Ako uzmemo u obzir da se prilikom kupovine investicionog zlata u našoj zemlji ne plaća porez, kupovina zlata predstavlja najbolje rešenje za štednju novca na duži rok i zaštitu od negativnih valutnih efekata, koji mogu nastupiti uvođenjem nove jedinstvene svetske valute. Takođe, investiciono zlato je oslobođeno svih poreskih obaveza i nema troškova održavanja.
Predviđanja: Evro, dolar i sve ostale valute biće nestabilne i u padu
Poznati magazin „Ekonomist“ je u januaru 1988. godine predvideo da će kroz 30 godina stanovnici SAD, Japana, Evrope i bogati stanovnici drugih država koristiti jedinstvenu valutu. Eksperti su predviđali da će nacionalne valute do 2018. godine biti nestabilne, a da će njihovo mesto zauzeti neka nova valuta koju će odobriti potrošači i kompanije.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka predviđanje se činilo prilično čudno, mada je već tada počelo stvaranje monetarnih saveza, dok su vlasti pokušavale da kontrolišu sistem razmene kurseva i novčane reforme, ali su njihovi napori samo plašili tržište, što je dovelo do „crnog ponedeljka“ u oktobru 1987. godine.
Nakon tog kraha tržišta, političari su odlučili da odlože saradnju u sferi kurseva razmene valuta, ali je time postalo još jasnije da će svi novi pokušaji biti neuspešni, sve dok strane ne izgube ekonomski suverenitet. „Ekonomist“ je pisao da će se u valutnoj zoni nove svetske valute ekonomska adaptacija dešavati automatski, a nedostatak valutnog rizika će stimulisati trgovinu, investicije i rast zaposlenosti.
Postojanje jedinstvene valute će doneti ograničenja nacionalnim vladama, oduzimajući im novčano-kreditnu politiku, dok će uprava preći na novu centralnu banku ili MMF.
Pritom će svaka država koja bude posedovala novu valutu moći da koristi poreze i državne rashode za kompenzaciju privremenog pada potražnje, ali za finansiranje svog budžetskog deficita moraće da uzima kredite, a ne da štampa novac.
(Kurir.rs/Sputnjik Srbija)