Ove nedelje održava se Evropska nedelja mobilnosti, koja se završava 22. septembra, kada se širom sveta obeležava Dan bez automobila
Svake godine od 16. do 22. septembra tradicionalno se održava Evropska nedelja mobilnosti širom Starog kontinenta, sa ciljem promovisanja održive mobilnosti, upotrebe alternativnih vidova prevoza, sa ciljem motivisanja građana da odustanu od upotrebe automobila kao jedinog prevoznog sredstva.
Evropska nedelja mobilnosti završava se 22. septembra globalnom akcijom „Dan bez automobila“ koji se obeležava širom sveta već dve decenije.
Samo ne autom
U Srbiji će „Dan bez automobila‘‘ biti obeležen nizom akcija, a najzanimljiviji je izazov „Samo ne autom“, koji se održava od 19. do 21. septembra na nacionalnom nivou.
U ovom trodnevnom izazovu učestvuju kompanije i organizacije čiji će se zaposleni tog dana boriti za poene i kilometre pređene pešice, električnim biciklom, biciklom, trotinetom ili rolerima na svom putu do posla, a najvredniji takmičari i takmičarke, kao i kompanije, biće nagrađeni.
- Ovo je četvrti put u tri godine da organizujemo inicijativu „Samo ne autom‘‘. Ove godine rešili smo da proširimo takmičenje na tri radna dana i četvrti revijalni, kako bismo pružili priliku što većem broju zaposlenih da učestvuju i doprinesu ovoj inicijativi. Ove godine očekujemo više od 1.000 učesnika - kaže Vladimir Ćurčić, iz Bajsologije.
Pređene razdaljine svakog od timova biće praćene preko aplikacije „Samo ne autom“, a svi zainteresovani mogu se prijaviti preko sajta Bajsologija. Izazov se sprovodi u organizaciji Fondacije „Hajnrih Bel‘‘, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Bajsologije i Ulice za bicikliste, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na neophodnost čuvanja životne sredine kroz veće svakodnevno korišćenje alternativnih prevoznih sredstava.
- Mi radimo na promociji korišćenja bicikla kao svakodnevnog prevoznog sredstva i koncepta zdravijeg života, ali i zdravijih gradova i tako je ova inicijativa prirodno proistekla iz našeg uverenja i aktivizma. Vožnja bicikla 10 km u jednom pravcu do posla, umesto vožnje kolima, umanjuje emisiju štetnih gasova za čak 1,3 kilograma - kaže Ćurčić.
Crna statistika
Zagađenje vazduha nije samo ekološki i klimatski, nego i globalni zdravstveni problem. Prema poslednjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zagađenje vazduha godišnje ubije 7 miliona ljudi u svetu, što je više od broja smrti koje uzrokuju malarija i HIV zajedno. SZO procenjuje da više od 5.400 ljudi u Srbiji svake godine prerano umre zbog zagađenja vazduha, a najcrnje tačke su Beograd, Užice i Valjevo. Prema proceni beogradskog Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, zagađen vazduh uzrokuje oko 500.000 napada astme godišnje u Srbiji.
Gradovi za vazduh
Uprkos tome, broj motornih vozila na Zemlji mogao bi da se utrostruči do 2050. godine zbog porasta globalne populacije, a ovaj masovni rast najviše će biti koncentrisan u urbanim sredinama. Prepoznajući značaj urbanih sredina u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, UN su kao jedan od potciljeva Cilja 11 (SDG 11) Agende za održivi razvoj, do 2030. postavile smanjene negativnog uticaja gradova na životnu sredinu, između ostalog i tako što će se posebna pažnja posvetiti kvalitetu vazduha.
Bicikl kao rešenje
Jedan od načina za dostizanje tog cilja jeste promovisanje i korišćenje alternativnih vidova transporta kao što je bicikl. Osim što je ekološki, vožnja bicikla je zdrava, jeftina, bešumna, ne zauzima parking mesto, ne pravi gužve u sobraćaju i pozitivno utiče na raspoloženje. Zaposleni koji na posao dolaze biciklom ili peške, idu ređe na bolovanje, kreativniji su i zadovoljniji. Takođe, tamo gde je saobraćaj brz i motorizovan, postoji mnogo veća šansa da će se dogoditi saobraćajna nesreća.
Koliko je važna vožnja bicikla, govori i podatak da su ove godine biciklisti dobili svoj dan. Prošle godine Ujedinjene nacije su 3. jun proglasile za Međunarodni dan bicikla. Ova odluka koju su podržale 193 države članice, među kojima i Srbija, poziva sve države da bicikl unesu u razvojne programe, strategije i politike.
Podaci evropskog istraživanja iz 2015. pokazuju da više od dve trećine građana EU koristi bicikl kao prevozno sredstvo do posla, dok u Holandiji bicikl predstavlja vid transporta jedne trećine stanovništva. Istraživači Univerziteta u Utrehtu 2015. utvrdili su da biciklizam u ovoj državi produžava životni vek za šest meseci.
- Svest građana u Srbiji svakako se menja i sve veći broj ljudi danas zaista ide do posla alternativnim načinima. Osim toga što je naprosto i golim okom primetniji broj biciklista na ulicama i statistički je u poslednjih deset godina udvostručen broj onih koji bicikl koristi kao svoje svakodnevno prevozno sredstvo pa je tako taj procenat za ovaj period sa 0,5 porastao na 1odsto. I pored ove pozitivne proporcije porasta, prostor za poboljšanje je i dalje velik, imajući u vidu potencijal Beograda i njegove sličnosti sa drugim evropskim gradovima, u kojima je ova svest na daleko višem nivou - zaključuje Ćurčić.
Kurir.rs/Marina Radenković